Председник црногорске владе у техничком мандату Дритан Абазовић понудио је папи Франциску да Црна Гора, односно главни град Подгорица, буде место сусрета поглавара Римокатоличке цркве и патријарха московског и све Русије Кирила, а папа је тај позив прихватио, сазнања су подгоричког листа "Дан".
Абазовић је у октобру прошле године посетио Ватикан и том приликом изнео папи своју идеју да буде домаћин његовог сусрета са поглаваром Руске православне цркве.
"Били бисмо добри домаћини јер је Црна Гора пример промоције добросуседских односа и регионалне стабилности, уз баштињење цивилизацијских достигнућа", рекао је тада Абазовић који је додао да сматра да би сусрет допринео миру у свету.
Према наводима "Дана", папа је позив прихватио, а иницијатива Абазовића ушла је у протоколе Ватикана и тамошње Министарство спољних послова обавиће консултације са руском црквом око евентуалног организовања сусрета двојице црквених поглавара.
Констатује се да то да ли ће до сусрета заиста и доћи зависи од много фактора, а један од њих је и рат у Украјини.
Руски патријарх Кирил и папа Франциско састали су се 12. фебруара 2016. године на Куби и то је био историјски сусрет јер су се први пут срели римски папа и руски патријарх.
Сусрету су претходиле године припрема, састанака делегација двеју цркава и пажљивог бирања тема разговора и онога што ће ући у заједничку декларацију двојице црквених великодостојника. Питање Украјине заузимало је веома важно место у тим разговорима.
Један од руских архијереја вероватно највише укључених у организацију и договарање сусрета патријарха и папе, митрополит волоколамски Иларион, дугогодишњи шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, "шеф дипломатије" РПЦ, рекао је у једном интервјуу 2014. године да све док Ватикан барем не осуди деловање гркокатолика, односно унијата у Украјини, који су вршили покрштавања православних, а који су у време давања интервјуа активно сарађивали са расколничким православним групама у овој земљи, сусрет двојице поглавара неће бити могућ.
Из заједничке декларације коју су потписали патријарх Кирил и папа Франциско на Куби јасно је да је заједнички језик и на ову тему пронађен.
У декларацији се осуђује "унијатство" уз навођење да то није пут ка успостављању јединства, констатује се да је православнима и гркокатолицима потребно помирење и проналазак узајамно прихватљивих облика коегзистенције.
Поглавари две цркве осудили су сукобе у Украјини и позвали на дијалог и мир, а изразили су и наду "да ће се раскол међу православним верницима у Украјини превладати на основу постојећих канонских норми, како би сви православни хришћани у Украјини живели у миру и слози, и како би католичке заједнице у земљи томе доприносиле на начин који ће чинити наше хришћанско братство све очигледнијим".
Да ли ће до сусрета два верска поглавара доћи у Подгорици за сада је у домену спекулација, будући да се ни једна ни друга црква нису о томе огласиле, али оно што је извесно је да архијереј који је договарао претходни сусрет, по свему судећи, неће учествовати у договорима око неког следећег. Наиме, митрополит Иларион смењен је у јуну прошле године, а на његово место шефа црквене дипломатије дошао је митрополит Антоније.
Иначе, блаженопочивши патријарх Иринеј такође је имао идеју да буде домаћин сусрета римског папе и руског патријарха, у Србији.
Он је сматрао да би прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта, која је 2013. године обележена великом црквеном свечаношћу у Србији, била добра прилика за сусрет два великодостојника.
Као што је познато, до тог сусрета ипак није дошло, прослави су присуствовали православни патријарси и високе делегације других хришћанских цркава.