Митрополит Хризостом: Будимо поносни на српски народ на КиМ који истрајава вековима

Митрополит дабробосански Хризостом изјавио је да је више него евидентно да у Федерацији БиХ постоји сегрегација српског народа, али да се тиме уопште не баве представници међународне заједнице.

Митрополит Теодосије у Приштини поводом Светог Николе: Верници се враћају јер је ово њихов дом

"Није моје да о томе много причам, о томе би требало више да кажу људи који се баве политиком", рекао је митрополит и додао да је пример игнорисања и сегрегације Срба то што се у ФБиХ уопште не примењује попис из 1991. године при запошљавању Срба у општинама, док се у Републици Српској мора примењивати, јер међународна заједница све то прати.

Када је реч о враћању имовине Српској православној цркви у Сарајеву, митрополит Хризостом је истакао да и ту постоји сегрегација, јер је неким верским заједницама враћено више него што је било њихово у БиХ, а да СПЦ није враћено ништа. Он очекује да се одузета имовина СПЦ и другим верским заједницама почне враћати, али да "нажалост нема закона".

Указао је на важност да се граде богомоље, јер је Србима кроз историју било забрањивано да подижу храмове.

Додик са митрополитом бањалучким Јефремом: Подржавамо деловање СПЦ и свих других верских заједница

"Једно време, само у Сарајеву, било је више од 400 џамија, римокатоличких цркава и других богомоља, а српске цркве није било нигде, осим на Башчаршији. Замислите, цела сарајевска регија није имала ниједне друге цркве, осим на Башчаршији, која је мала, може да прими 60 до 70 људи. Зато нам је јако битно да уопште у БиХ обновимо старе цркве које су девастиране, разрушене, оскрнављене, да подигнемо нове",навео је митрополит.

Он је указао је да се у Источном Новом Сарајеву гради велики саборни храм Христа Спаситеља и да је у Тилави подигнут манастир, али да је потребно градити цркве широм епархије.

Навео је да је сада у свету најважније постићи мир међу зараћеним народима, цивилизацијама, културама, али "да је још битније да се створи добра воља међу људима".

Додик и Каран са митрополитом Лукијаном: СПЦ је кроз историју преживела голготу, вера нас је окупила

Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији, митрополит Хризостом je навео да напади на српски народ трају стотинама година.

"Увек је Косово и Метохија, чак и за време Краљевине Југославије било поприште великих несрећа, невоља, беда, па све до дана данашњега. Жалимо због постојања толике мржње, анимозитета према српском народу на Косову и Метохији које се показује вековима", истакао је митрополит.

Владика сматра да је српски народ на Косову и Метохији највише оштећен законом тадашње Федеративне Републике Југославије који је забранио повратак Срба прогнаних у току Другог светског рата.

"Онда су створене могућности да се отима сва српска имовина, највише на Метохији, па на Косову и тако је трајало све до комунизма, и данас се наставља када је незаконито проглашена самосталост Косова и Метохије, отетог од Србије" указује митрополит.

Патријарх Порфирије: Косово и Метохија није прошлост, оно је вечно сада

Митрополит Хризостом истиче да је српски народ на Косову и Метохији увек имао наду, а српска црква је ту најдоследнија, јер чува светиње које сведоче о постојању српског народа кроз векове.

"Има оних који покушавају да избришу елементе државности српског народа на Косову и Метохији и Србије као државе. Хвала Богу српска црква и српски народ су у томе истрајни. Можемо да будемо поносни на тај мученички српски народ који заиста вековима истрајава", навео је митрополит Хризостом.

Он је додао да "посебно одушевљавају монахиње и монаси који истрајно чувају српске светиње на Косову и Метохији".

"Кад одемо на Косово и Метохију ми само малим делом свог бића осетимо њихове муке и патње, али колико они страдају свакодневно, не само физички него и духовно и емотивно, то је застрашујуће, али су непоколебљиви", истакао је митрополит Хризостом.

Митрополит Хризостом у делегацији са патријархом српским Порфиријем је недавно посетио Јордан и учествовао на Акабској конференцији која има за циљ мир и помирење међу људима на Балкану, али и на Блиском истоку. Он је рекао да је овом приликом јордански краљ поклонио СПЦ парцелу у близини места где је, по предању, Свети Јован крстио Исуса Христа.

"Наш одлазак тамо је био плодотворан, тако да ћемо ускоро, ако Бог да, после краља Милутина, да градимо први пут нашу српску православну богомољу на простору Јордана", навео је митрополит Хризостом.