Здравствена књижица не значи много: Срби рекордери по новцу који троше за лечење код приватника

Грађани Србије издвајају у просеку 664 евра за лечење у приватном сектору, што је један од највећих износа у региону. То је недавно објавила Светска банка у извештају "Одржива фискална политика за Србију високог дохотка", у одељку који се односи на здравство.

У поређењу са регионом то је трећи највећи износ. Прво место заузима Црна Гора где грађани из свог џепа издвајају 800 евра, затим следи Бугарска где се издваја 699 евра. Становници Хрватске за приватно здравство издвајају око 215 евра.

Наш избор

Како стати на пут одласку лекара из Србије: Услови рада бољи, али примања и даље ниска

Сличним подацима располажу и удружења пацијената, где су истраживања показала да се 35 до 40 одсто издвајања за здравство у Србији, издваја из џепова пацијената.

Када се на ту бројку дода обавезно здравствено осигурање од 10,3 одсто који сваки месец издвајају запослени од своје плате, видимо да се за здравство издваја велика сума новца.

Србија, као и већина европских земаља, има такозвани солидарни здравствени систем - сви га плаћају, а користе они којима је потребан. Ту се јавља проблем, јер такав систем треба да покрије све здравствене потребе грађана, али то данас често није случај.

Србија има добро разгранату мрежу државних здравствених установа, али је проблем недостатак здравственог кадра, често је до специјалисте или на дијагностику тешко доћи, те се пацијенти окрећу приватном сектору.

"Унапређење ефикасности јавног система, боља расподела кадрова и усклађивање медицинског образовања са потребама тржишта рада могу смањити финансијско оптерећење домаћинстава и побољшати здравствене исходе", истиче се у извештају Светске банке.

Савo Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије каже за РТ Балкан да је алармантно колико се у Србији издваја за приватно здравство, с обзиром на то да живимо у земљи са солидарним доприносима за здравствено осигурање.

ДРИ "чешљао" листе чекања: Операције мимо реда, клинике раде без контроле

"Ми имамо хроничан мањак здравствених радника, лекара специјалиста и медицинских сестара. То је озбиљан проблем. Наш здравствени систем у овом трeнутку није добар. Има покушаја да се он поправи, али резултат тих покушаја није задовољавајући. Занимљиво је да ми школујемо више лекара него што се школује у ЕУ, али на жалост велики број лекара које ми школујемо одлази у иностранство", каже Пилиповић.

Осим што одлазе у иностранство доста лекара из држаног здравства одлази у приватни сектор или пре подне раде у државном, а поподне у приватном сектору.

Државне здравствене установе у Србији данас имају добру опрему, савремене дијагностичке уређаје, али често нема ко на њима да ради. Примера ради, болница у мањој средини има скенер, где пацијенту може да се одради снимање, али тај снимак нема ко да очита, те се шаље у веће центре, а пацијенти су опет принуђени да чекају.

Живорад Мркић из Новог синдиката здравства Србије каже да наша земља одавно има проблем са недостатком лекара специјалиста, да је направљен генерацијски јаз забраном специјализација од 2000. године. 

"Забрана специјализација је била за време ДОС-а и у време владе Војислава Коштунице. И једна и друга су показале континуитет, јер је био један човек министар здравља. Спречене су тада и волонтерске специјализације. Било је људи који су били спремни да раде волонтерски само да би специјализирали. Тада је направљен генерацијски јаз који не можемо да попунимо", рекао је Мркић за РТ Балкан.

Како каже кадровски проблеми се морају системски решавати.  

Лепе вести за здравствене радника: Од 1. октобра ванредно повећање плате за пет одсто

"Морамо да применимо нешто слично румунском моделу. Они су 2016/17 одлучили да издвоје пристојан новац како би се повећале плате здравствених радника. Када су то уводили они нису најбоље економски стајала, али су знали да је то једино решење да им здравствени радници не оду у иностранство. И нису", истакао је Мркић.

А плате здравствених радника у Румунији парирају са платама у земљама Западне Европе. Почетна плата медицинске сестре је од 1.300-1.450 евра, лекара опште праксе 3.000 евра, специјалисте 3.800- 4.200 и субспецијалиста 4.600-5.000 евра.

Ови проблеми не могу још дуго да се гурају под тепих. Морају се решавати. Основни преглед код приватника, евентуално дијагностика може да се уради. Озбиљније интервенције могу да приуште само они који имају новца. За просечног српског радника то је недостижно. А и он мора да се лечи.