Два нова услова Аљбина Куртија за наставак дијалога с Београдом

Упркос томе што Приштина од почетка саботира дијалог и ни после деценију није испунила обавезу из Бриселског споразума - формирање Заједнице српских општина, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти поставља нове услове Београду док стари стоје у фиоци.

Он је изјавио да ће, да би се "дијалог са Србијом наставио, поново да инсистира на потписивању Основног споразума из Брисела и анекса из Охрида из 2023. године", док му је други услов "изручење Милана Радоичића приштинским безбедносним структурама".

Шта Савет ЕУ очекује од "Косова": Статус школства и здравства у складу са законима Приштине

"Сада, да би се дијалог Косова и Србије наставио, морамо спровести споразуме. Међутим, да би дијалог кренуо напред, потребно је да Милан Радоичић, главни терориста који је убио нашег полицајца, хероја Косова Африма Буњакуа, буде предат безбедносним органима на Косову, јер постоји оптужница од 160 страна Специјалног тужилаштва, заједно са 44 парамилитараца који су хтели да започну велики сукоб у Бањској у нади да ће да изазову интервенцију Србије да анексира север Косова", рекао је Курти.

Споразум из 2023. године, такозвани Охридски споразум, Србија није потписала али га Брисел третира као правно обавезујући.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је указивао на "црвене" линије Србије - а то је да нећемо признати тзв. Косово и чланство Приштине у међународним организацијама и УН. Вучић је рекао да у Охриду није ништа потписао нити усмено изјавио да прихвата споразум. 

"Нико не може да наметне правну обавезу Србији. Зато нисмо потписали ни оно што је ЕУ назвала споразумом, као ни анекс, али је Србија спремна да ради на имплементацији до црвених линија", истакао је Вучић.

У спорном члану 4 Охридског споразума, наводи се да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији, па ни у УН. Већина одредаба овог документа за део стручне јавности је врло спорна јер подразумева оно што су европски званичници већ директно тражили од Србије: дефакто признање Косова. 

У процесу европских интеграција, Србија је подсетимо, добила и поглавље 35 - које се тиче "нормализације односа Србије и Косова", прошле године ово поглавље је "ажурирано" и допуњено Охридским споразумом и анексом о имплементацији.

Недавно, Европска унија је поновила позиве Србији да извршиоци напада у Бањској буду изведени пред лице правде.

"Очекујемо од власти Србије да задрже и процесуирају оне који се налазе у Србији, са одговарајућим оптужницама, пред судовима у Србији. Забринути смо због извештаја о учешћу осумњичених нападача из Бањске на протестима у Србији", навели су у саопштењу из ЕУ у септембру прошле године. 

Медији о извештају ЕУ: Србија да не блокира лажну државу, а Приштина да формира ЗСО

У недавном тексту Савета ЕУ о проширењу, било је наведено да ће се од лажне државе Косово поново бити тражено да без одлагања започне формирање Заједнице српских општина и да почне да даје резултате у обавезама из Охридског споразума из 2023. године, а од Србије да "крене у процедуре за признавање докумената и симбола и да се уздржи од противљења чланству Косова у било којој међународној организацији".

Србија је критикована и "због недовољне воље и жеље да осуди и казни косовске Србе за насиље почињено на северу "Косова" у мају 2023. и напад на приштинске снаге у септембру 2023". Улога приштинске стране се у овим и другим инцидентима, не помиње.

Такође, недавно је на слободу пуштен Арбнор Спахију, некадашњи полицајац у лажној држави који је био ухапшен у Србији, а због сумње да је починио тешко убиство у оружаном сукобу у Бањској. Он је ослобођен крајем новембра.