Није никога помирио. Многима није судио. Неке је убице Срба ослободио. Српским војницима, генералима и политичарима је (пре)судио преко 13 векова иза решетака. Муслиманима и Хрватима заједно четвороструко мање.
Ово је сажетак рада најпре Трибунала у Хагу, а затим наследника - Међународног резидуалног механизма за ратне злочине, из којег су се Сједињене Америчке Државе данас повукле. Питање се само намеће: "Да ли је, после 33 године, дошло време да се хашком суду коначно свира крај".
У одлуци Вашингтона да се повуче из 66 институција је и Међународни резидуални механизам. Овај документ усмерава америчке институције да прекину учешће и финансирање међународних структура које се процењују као "супротне интересима САД".
Вашингтон је деценијама био главни покровитељ суда. Финансирао се званично преко Уједињених нација, али се знало ко пуни тај рачун. Јасно је да је Вашингтон подржавао све донете пресуде.
Када је у мају 1993. године, док је рат још трајао, основан, буџет је био 267.000 долара, а 2013. је износио чак 283 милиона долара. Писало се да је месечна плата тужиоца Сержа Брамерца око 40.000 евра.
Председник СНСД-а Милорад Додик поздравио је одлуку о повлачењу "квазиинституција које су годинама злоупотребљаване као лобистичке и групе за притисак сада већ поражених неолибералних пројеката".
"Ова одлука показује доследност председника Доналда Трампа да врати сувереност државама и народима којима она једино и припада. Отуда је она изузетно значајна, а верујем да није последња и да ће уследити и друге које ће ићи у том правцу. Дуго су под плаштом лажног мултилатерализма, одређене структуре широм свијета подривале суверенитет држава и, што је још опасније, демократску вољу народа. Где год су грађани демократски бирали другачији пут, активирани су механизми демонизације, етикетирања и ускраћивања основних права читавим народима", рекао је Додик.
Како је навео, Република Српска је то најбоље осетила на властитом примеру - кроз покушаје да се мимо избора, мимо институција и воље народа утиче на политичке процесе, делегитимишу изабрани представници и оспори право Српске да сама одлучује о себи.
"Зато овај потез није слабљење, већ јачање држава - враћање политике народу и суверенитета изнад полуделих бирократија, које су себи дале право да буду изнад свих и да у међународним односима глуме оно за шта никада нису добиле мандат да буду", додао је.
Из Хага у уџбенике за децу
Но, суђења су пресудама Јовици Станишићу и Френку Симатовићу, некадашњим челницима државне безбедности Србије завршена. Али, суд има сада још један задатак, веома опасан за Србију - да се наставни програми у земљама бивше Југославије, али и историја, пишу према хашким пресудама. Иначе, програм под називом "Водич за наставнике историје - како користити архивску грађу за подучавање историје о сукобима деведесетих" покренуо је Механизам за кривичне санкције за бившу Југославију.
Како тврде, приручник је намењен наставницима историје који желе да унапреде своја знања и вештине у коришћењу архивске грађе Међународног кривичног суда за бившу Југославију, када припремају часове историје о сукобима из деведесетих. У Хашком механизму истичу да су водич израдили у сарадњи са Европским удружењем наставника историје и представницима удружења наставника из целе бивше Југославије. Није обавезан, а финансира га Европска унија.
Сарајево због оваквих програма дотиче одлука САД да се повуку. У тамошњим медијима се после одлуке Вашингтона наводи да "механизам чува правни континуитет пресуда о геноциду и ратним злочинима почињеним током агресије деведесетих, те управља жалбеним поступцима и архивима који су кључни у борби против негирања злочина". Подсећају на доживотне казне генералу Ратку Младићу и бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу.
"Повлачење САД, државе која је била један од кључних покровитеља Хашког трибунала, додатно слаби међународни оквир који штити те пресуде од политичког оспоравања. Важно је нагласити да механизам формално наставља с радом под окриљем Уједињених нација, али без пуне политичке и финансијске подршке САД његов ауторитет и капацитети остају ослабљени", пише Кликс.ба.
Међународни суд је судио и припадницима терористичке ОВК и све их, осим једног ослободио (Лари Брахимај је осуђен због мучења Срба у логору Јабланица). Као слободан човек из суднице је изашао Рамуш Харадинај, као и муслимански злочинац Насер Орић. Новац који је ишао за финансирање суда, није коришћен да се заштите сведоци, поготово у процесу против Харадинаја, где су, током суђења, "умирали под сумњивим околностима". Одређени подаци говоре да је око 40 заштићених сведока "нестало".
На питање судије Алфонса Орија током суђења Харадинају због чега неће да сведочи, одговорио је:
"Зато што ваша заштита не важи ван ових зидова".
Кући се није вратило преко десет српских затвореника. Њима је задња пошта била - ћелија Хаг, а неки су послати у Србију и преминули су после неколико дана. Многи и данас служе казне у условима недостојним човека и не могу на слободу иако су одслужили преко две трећине казне.
Хаг је за 33 године исписао пресуде и спровео све за шта је био и "плаћен". Повлачење САД-а сада, када је све готово, не значи пуно, осим ако, на пример, у Уједињеним нацијама Вашингтон не дигне глас да се Срби који су болесни по затворима широм света пусте кући. Вашингтон више нема интерес, јер је он, барем када је хашка страница суђења у питању - одавно остварен.