Србија и Балкан
Зашто су највећи злочини над Србима били баш на велике верске празнике
Филозоф Александар Лукић каже да је то симболика датума да се учини нешто лоше онима који поштују тај дан, којима је он важан
Православни хришћани јуче су прославили најрадоснији верски празник Божић. Обичаји тог празника дубоко су укорењени у српском народу. И док су га једни славили у миру, други су оплакивали своје најмилије јер су се неки од најстравичнијих злочина над Србима десили баш на тај дан.
Последњи злочин био је у селу Кравица у околини Братунца у Републици Српској. Тог 7. јануара 1993. године на голоруки народ, који је прослављао Божић кренуло је око 3.000 припадника муслиманских снага из Сребренице. Убијено је 49 цивила - жена, деце, стараца.
Спаљене су српске куће, а до данас нико није одговарао за тај злочин. Зна се да су га починиле снаге Насера Орића. Тог 7. јануара 1993. године у Кравици без једног или оба родитеља остало је 101 дете.
Филозоф Александар Лукић са Института за политичке студије подсетио је да су осим масакра у Кравици, који се догодио на Божић, на Васкрс савезници бомбардовали Београд, затим да је на Видовдан изручен Хагу бивши председник Слободан Милошевић.
"Говоримо о симболици датума, да се учини нешто лоше онима који поштују тај дан, којима је тај дан важан", рекао је он за РТ Балкан.
Циљ је, како каже, да будуће генерације обележавају тај дан са мислима да нам се на тај датум догодило нешто лоше и да се тако поквари радост рођења Христовог или Косовски завет.
Каже да је за Србе, као и друге хришћанске народе, Божић један од најважнијих верских празника и представља нешто што је део идентитета.
"Када говоримо о колективном идентитету он подразумева митску или религиозну страну. Божић и други верски празници представљају део тог религиозног у колективу. Зато је важан. То је радостан дан, јер представља рођење Исусово", рекао је он за РТ Балкан.
За хришћанство су, како је рекао, Божић и Васкрс најважнији празници, али је важан и празник који се слави данас, а то је Сабор пресвете Богородице.
"Тиме се на други дан по Божићу слави мајка Божија. Даје се значај материнству. Данашњи празник показује да мајка у хришћанству има важну улогу. Црква каже- без мајке не би било ни Исуса Христа", рекао је он.
Додаје да су верски празници важни за изградњу српског идентитета и да ниједан народ не може постојати ако нема веровање.
"Зато је важно да религијски моменат постоји у народу. Бдење које претходи Божићу је важно, уношење бадњака. То су важни моменти. Ритуалност у религији је веома важна. Народ филозофски не може да дође до Бога. Може кроз веровање и ритуале", рекао је он.
Live
