Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон изјавио је да Србија данас има снажан глас, јасну поруку и уверљива дела која ту поруку прате, али и да се наратив о српском народу снажно мења и то набоље.
Како је саопштено из Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Гујон је нагласио да се током бројних међународних путовања и сусрета са страним новинарима и друштвеним актерима уверио да људи широм света желе да чују и другу страну приче о Србији.
"Недавно сам боравио у Вашингтону, где сам учествовао у једном подкасту и сат времена говорио на тему Србије и Косова и Метохије. Разговарао сам и са представницима 'тинктенкова' који су интегрални део процеса разматрања разних питања и утичу на доношење политичких одлука у Вашингтону, а који су били јако заинтересовани да чују нешто о Србији из другог угла", рекао је он.
Гујон је оценио да међународна јавност реагује другачије када се Србија представи кроз чињенице, културу, уметност, хуманитарни рад и историјске везе.
"Већем самопоуздању Србије и промени њеног имиџа допринело је и то што је председник Александар Вучић покренуо важне иницијативе и пројекте за очување културе сећања", објаснио је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.
Гујон је истакао да су предавања, изложбе и културни програми широм света успели да представе Србију као земљу снажног идентитета и богатог историјског наслеђа, преноси Танјуг.
Он је навео да се међу активностима које је имала Канцеларија за културну и јавну дипломатију истичу изложба "Сусрети са последњим Србима на Косову и Метохији" фотографкиње Кетрин Купер која је одржана у Паризу, учешће на Међународном конгресу слависта са више од 1.000 стручњака из 45 земаља, обележавање 100 година проучавања србистике на Сорбони, али и представљање српског виртуелног музеја "Наслеђе Србије" на Експо павиљону у Осаки и подизање споменика српским војницима страдалим у Првом светском рату на Малти.
Додао је да је одржано и предавање о српско-мађарским односима на Колегијуму Матија Корвин у Будимпешти.
Гујон је напоменуо и да су вођени разговори са 30 редитеља из 12 земаља о очувању националне кинематографије.
Он је подсетио да је заједно са братом покренуо хуманитарну организацију "Солидарност за Косово" и организовао први хуманитарни конвој из Француске за Косово и Метохију у време када су многи веровали да је у питању штампарска грешка јер је помоћ била намењена Србима.
"За 20 година реализовано је 56 конвоја помоћи за КиМ, обновили смо 54 школе за ђаке на Косову и Метохији. Реновирали смо спортске терене и обезбедили спортске реквизите и опрему за децу која сада могу тамо да тренирају и баве се спортом. Поделили смо пластенике, изградили самоодрживе фарме, реновирали медицинске установе, набавили пољопривредну механизацију, поделили стоку и живину", рекао је он.
Гујон је навео да још увек помаже људима на Косову и Метохији преко своје хуманитарне организације, али и да у западним медијима често говори чињенице о Србији које се често не чују, наводи се у саопштењу.