Све је више јавних указивања да је светски поредак заснован на резултатима Другог светског рата и уобличен у Повељи УН - урушен, да се међународно право не поштује, да не важи, не помаже, или чак и да не постоји, истиче некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић.
Како наводи, повода за незадовољство односом одређених великих сила и њихових интеграција према Повељи УН, међународном праву и одлукама УН, све је више.
"Најсвежији пример је амерички напад 3. јануара 2026. на Венецуелу и киднаповање председника Мадура и његове супруге. Разлога за забринутост је утолико више што је то прва практична примена нове америчке стратегије за безбедност, 'на терену' и што је праћена новим претензијама исте или сличне природе. Најновији потез у сличном смеру је и иступање, или најава иступања, САД из десетине међународних организација из система УН", додаје Јовановић.
Некадашњи шеф дипломатије СРЈ истиче да опасности од таквих дешавања и процеса нико разуман не потцењује, поготово што је и "глобална ситуација препуна експлозивног пуњења" и што "нико није спокојан, поготово не они који су, на овај или онај начин, назначени као мете".
Међутим, додаје Јовановић, не би ваљало ако би кршења међународног права, ма колико била арогантна и опасна, водила дезуангажовању, дефетизму, безнађу и губљењу перспективе за боље уређене, праведније, демократске светске односе засноване на сувереној равноправности држава и нација.
"Ни несвесно, ни свесно не сме се ићи наруку легитимизацији права јачега које је карактеристично за џунглу, не за цивилизацију. Каквом напретку животног стандарда, каквој сврси АИ, квантних и 6Г технологија можемо се надати ако би се све то одвијало у хаосу, без владавине права, принципа и глобалног демократског управљања", истиче он.
Јовановић додаје да су развој, поштовање међународног права и инклузивно глобално управаљање основне предпоставке мира и напретка.
"Униполарни светски поредак, заснован на доминацији и хегемонизму, ипак, је ствар прошлости. Историја. Рачунице, ако постоје, да се тектонске промене ка праведнијем и хуманијем свету, могу зауставити – илузорне су бар колико и оне о крају историје или о пост-истини. Огромна већина човечанства и даље признаје, поштује и примењује и међународно право и Повељу УН. Питање је њеног самопоуздања, повезаности и креативности колику ће делотворност испољити усклађеним отпором хегемонизму и доминацији, афирмацији и заштити индивидуалних и заједничких легитимних интереса", наводи некадашњи шеф дипломатије СРЈ.
Како истиче, стати уз жртву агресије и отимања њених природних богатстава, стати у одбрану принципе Повеље УН у свету у превирању и неизвесности, није без ризика - нарочито, краткорочних.
Али, додаје, то је једини цивилизован, принципијелан и моралан начин дугорочне превенције сопствених интереса и доказ припадности универзалној међународној заједници.
Историја показују да су накнадне памети и закаснела принципијелност не само лицемерне, егоистичне - већ и веома скупе појаве. Чак, ако не и нарочито, за најбогатије земље и народе, истиче он.
Како наводи, сведоци смо, снажног бумеранга, засад, према неким земљама које су пре четврт века, слепо следећи логику хегемонизма и експанзионизма, учествовале у стварању преседана, попут илегалне агресије НАТО 1999. на СРЈ, а коју годину касније и признавања тзв. Косова, дела државне територије отете од Србије – за државу.
"Неке од њих које су данас суочене са претњама њиховом суверенитету и територијалном интегритету, нашле су се у чуду - откуда то да се њихов лидер окоми и на њих, верне пратиоци глобалног похода на туђа богатства. Не схватају колико су и саме, својим вазалством, кумовале томе с чим се данас суочавају. Данска и Канада, на пример", истиче Јовановић.
С једне стране, додаје, такве земље плаћају данак својој кратковидости, вазалству и заборавности, с друге стране, својој ароганцији и кастинском схватању међународних односа. Како истиче, простор за ширење на Исток више није небрањен, а на прагу је фаза "унутрашњег ширења Запада на Запад, моћнијих на просторе мање моћних".
"Добро је што се у одбрани мање моћне земље Запада, бар сада позивају на међународно право и Повељу УН. И то је, иако закаснело, ипак, признање улоге и значаја међународног права. Колико јуче, то право су безобзирно газиле као верни следбеници ранијих станара Беле куће", закључује некадашњи шеф дипломатије СРЈ.