Минулу годину у Хрватској обележила је, како се све чешће упозорава, никад отворенија и институционално толерисана промоција усташтва, чија је централна фигура контроверзни певач Марко Перковић Томпсон. Најновији пример који је узнемирио део јавности долази из Прве гимназије у Осијеку, где су ученици добили највишу оцену из музичке културе – петицу – за "музички доживљај концерта".
Иако званично није наведено о ком концерту је реч, околности јасно указују да се ради о Томпсоновим наступима одржаним 21. и 22. новембра. Оцене су уписане 28. новембра, а према писању хрватског "Телеграфа", у том периоду у Осијеку није било других музичких догађаја који би могли бити основ за овакво оцењивање.
Овај случај отворио је озбиљно питање злоупотребе образовног система у идеолошке сврхе – и то у земљи у којој се, према бројним оценама, усташка идеологија више не третира као историјски пораз, већ као прихватљиво политичко и културно наслеђе.
Директор гимназије потврдио је да су оцене формално уписане, али критеријуми по којима су додељене остали су нејасни. Сам концепт оцењивања "доживљаја концерта" комерцијалне музике додатно је подгрејао дилему: да ли политичка и национална опредељеност постаје мерило успеха у школама?
"Још један корак у усташизацији државе"
Гостујући у Јутру на РТ, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је овај случај очекиван и да се уклапа у дуготрајан процес фашизације хрватског друштва.
"Ово је за мене очекивана ствар што се тиче хрватске државе. Ако би неко хтео да каже где је то дно у Хрватској везано за процес фашизације хрватског друштва, не може повући ту границу", рекао је Линта.
Он сматра да Хрватска и даље живи дубоко заробљена у својој усташко-фашистичкој прошлости и да по многим критеријумима не испуњава стандарде савремене демократске државе.
"Хрватска по многим параметрима није модерна демократска држава у којој се свакодневно крше темељне вредности данашњег света – толеранција, људска и мањинска права, антифашизам, владавина права", нагласио је Линта.
Посебно опасним оцењује чињеницу да се идеологија, која је у прошлом веку однела милионе живота, сада усмерава ка деци и младима.
"Овде је потпуно нормално да професори у једној од најелитнијих школа дају петице ученицима ако су били на концерту водећег хрватског усташе", рекао је Линта.
Говорећи о могућим последицама по наставнике, Линта је скептичан да ће ико сносити одговорност.
"У случају наставника музике неће се десити ништа. Они су сада незванични хероји међу том усташком популацијом. Сигурно неће бити суспендовани нити ће одговарати, и то ће бити подстицај да се и у другим школама крене са истом праксом", упозорио је.
Линта се осврнуо и на политички контекст, наводећи да изостанак хрватског премијера и председника са обележавања Божића у Српском народном већу није случајан.
"Очигледно су проценили да би им то био минус у бирачком телу", рекао је он.
Млади и НДХ: Забрињавајући подаци
Према Линтиним речима, процес усташизације траје још од доласка Фрање Туђмана на власт и није прекинут до данас. Посебно забрињавају подаци истраживања Института друштвених наука из 2015. и 2021. године.
"Када су ученике завршних разреда средњих школа питали шта мисле о НДХ, 70 одсто је обе године рекло да то није фашистичка творевина, већ права држава хрватског народа", навео је Линта.
То, указује саговорник телевизије РТ Балкан, објашњава масовност Томпсонових концерата.
"То је и најбољи одговор на питање одакле пола милиона људи на концерт Томпсона. Иде широм Хрватске, у сваком граду има бар два концерта. То говори у каквом се стању налази хрватско друштво – дубоко заробљено у својој геноцидној прошлости", закључио је Линта.
Случај из Осијека тако престаје да буде маргиналан инцидент и прераста у озбиљан преседан: упозорење да образовне институције, уместо да штите темељне вредности, могу постати инструменти идеолошке индоктринације.