Према ранијим најавама, у четвртак 15. јануара на тзв. Косову требало би да почне стриктна примена Закона о саобраћају према коме возила са страним таблицама, у овом случају то се односи пре свега на возила са таблицама које издаје МУП Србије, неће моћи да се користе на основу овлашћења. Истог дана требало би да почне и примена новог Закона о странцима на Косову.
Заменик директора тзв. косовске полиције за регион Север Ветон Ељшани прошле године је за Kосово онлајн изјавио је да се "мера која се односи на возила са српским регистарским ознакама одлаже за два и по месеца, односно до 15. јануара", а да исто важи и за "пријаву боравка за странце са привременим или сталним боравком на Kосову, у које у овом случају спадају и Срби".
"Надамо се новом одлагању, али једино питање у овом тренутку јесте да ли ће нове мере почети да важе сада, за три или шест месеци. Курти од њих неће одустати, пролазиле су му до сада и далеко теже мере, ми смо пристајали, навикавали се и зашто то не би урадио и сада. Он је осокољен изборним резултатима, владаће и убудуће Косовом, а до одлагања може да дође једино због тога што му је влада тренутно у техничком мандату. Нас Србе чекају још тежи дани и тежа времена. Са овим мерама само ће се појачати исељавање, биће нас све мање", каже у ишчекивању нових казнених мера један од Срба уз Северне Митровице.
Најављеним мерама предвиђено је да Срби са "косовским" личним картама неће моћи да управљају возилима са српским регистарским ознакама и српском саобраћајном дозволом уз овлашћења власника као и да ће све Срби, па и они рођени на КиМ, који немају "косовске" личне карте бити у обавези да се у року од 72 сата пријаве у полицијску станицу, а затим и да прибаве одговарајућу дозволу за боравак на Косову.
На основу ових мера, Срби ће још једном бити проглашени странцима на сопственој земљи и у својој држави, а после њихове најаве из српске заједнице на Косову и Метохији више пута је поновљено да ће оне имати погубан утицај и да ће допринети да се тихи егзодус Срба са Косова и Метохије – не само настави, него и знатно убрза.
Примена два закона који ће у знатној мери загорчати и отежати живот Србима на КиМ требало је да почне још крајем октобра прошле године, али је тада МУП тзв. Косова одложио примену до половине јануара. Тада је најављено да ће косовски МУП од 1. новембра 2025. до 15. јануара 2026. спроводити интензивну информативну капању како би се грађани упознали са одредбама новог закона.
Уколико Куртијева влада у оставци поново не одложи примену новог Закона о саобраћају, његове одредбе погодиће припаднике српске заједнице који имају косовске личне карте, а уз овлашћење користе возило са таблицама неког града у Србији, односно оне са таблицама и саобраћајном дозволом које издаје МУП Србије. У том овлашћењу се налазе подаци личне карте возача, коју издају органи Србије за градове на Kосову, а које званична Приштина не признаје.
Што се тиче Закона о странцима који ће још теже погодити српску заједницу, њиме је предвиђено да се "странци", у овом случају углавном Срби који немају косовска документа, морају пријавити полицији у року од три дана од доласка на КиМ. Они којима је потребан боравак у дужем периоду на Косову, морају затим да прибаве и дозволу за привремени или стални боравак за коју је потребан читав низ других докумената и потврда.
Ове одредбе најтеже ће погодити студентску популацију на северу Косова, у Северној Митровици, Лепосавићу и Лешку, где студира велики број студената који су из централне Србије али и са КиМ, а који немају косовска документа. Сви они најпре ће морати да се е пријаве полицији, а затим и да прибаве дозволе о боравку.
Колико је проблем озбиљан најбоље говори податак да у оквиру Универзитета у Приштини привремено измештеног у Косовску Митровицу ради десет факултета са 103 студијска програма и студирају хиљаде студената.
Тзв. министарство унутрашњих послова, одељење за држављанства, азил и миграције половином октобра прошле године објавило је "Водич за улазак, кретање, боравак и запошљавање странаца у Републици Косово" у коме је најпре дефинисано да је "странац на Косову свако физичко лице које није држављанин републике Косово". У водичу је наведено да се привремени боравак на КиМ може одобрити ради – спајања породица, предуниверзитетског или високог образовања, научних истраживања, хуманитарних разлога, посла...
"Захтев за привремену боравишну дозволу подноси се дипломатском или конзуларном представништву републике Косово. О захтеву одлучује Одељење за држављанство, азил и миграције (ОДАМ) и то у року од 30 дана, а боравишна дозвола се издаје на период од једне године", наведено је у овом водичу.
За добијање привремене боравишне дозволе биће, поред осталог потребна потврда, доказ о сврси привременог боравка, уверење да подносилац захтева није под истрагом, али за студенте и једна посебна потврда:
"Доказ о упису у некој акредитованој образовној институцији у републици Косово!"
Пошто Универзитет у Приштини привремено измештен у Косовску Митровицу није акредитован у косовском систему, јасно је да ће се студенти из централне Србије као и они са КиМ који немају тзв. косовско држављанство са почетком примене косовског Закона о странцима и ових услова, суочити са непремостивим проблемима. За оне који не поседују привремену боравишну дозволу, како је наведено у поменутом водичу, казнена мера јесте – протеривање са тзв. Косова, а предвиђене су и новчане казне.
По подацима из 2023. године, око 20 посто студената на Универзитету у Приштини са седиштем у Северној Митровици су из Рашке, Алексинца, Ниша, Ужица, Ариља, Краљева, Новог Пазара, односно из западне и источне Србије. Осим овог, један број студената чији су родитељи са КиМ, који су рођени на КиМ, такође немају косовска документа.
Ректорски колегијум Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици у проширеном саставу после најава новог Закона о странцима упозорио је да такве мере директно угрожавају опстанак студената и образовних институција на KиМ.
"Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици, који је члан Европске асоцијације универзитета, Магна Kарта Универзитатум, као и Ректорског форума Југоисточне Европе и Западног Балкана, са највећом забринутошћу је примио вест о најави промене политике боравка 'страних држављана' на Kосову и Метохији, што је само још једна у низу акција које доводе у питање даљи живот и опстанак нашег народа на Kосову и Метохији, а посебно ученика и студената нашег универзитета", наведено је у саопштењу.
Уз ово, ректорски колегијум подсетио је да велики број студената нема документа косовских институција, што директно угрожава њихову слободу кретања и могућност наставка студирања.
"Пријава боравка посредно, административним путем, има за циљ затварање образовних и здравствених институција, имајући у виду да оне нису део система под управом привремених институција у Приштини, па самим тим не могу да издају потврде потребне за пријаву боравка", упозорили су са овог Универзитета додајући да се "оваквим потезима обесхрабрују нови студенти да се упишу на неки од десет факултета у саставу Универзитета, као и да се постојећи студенти приморају да се испишу, а тиме и да напусте Kосово и Метохију".
Прецизнијих података о томе колико ће Срба бити угрожено применом два поменута закона нема. Делом и због тога што су Срби, посебно на Северу бојкотовали последњи попис на КиМ, из различитих разлога нису пописана читава српска села или насеља, односно Срби из појединих енклава.
Група српских невладиних организација је раније навела да постоји на хиљаде косовских Срба који не могу да добију косовска документа јер се "цивилна регистрација косовских Срба, али и других припадника невећинских заједница, опструише дужи низ година".
Иначе, по неким незваничним тумачењима, од 15. јануара, ако не буде одлагања нових казнених мера, полиција ће одузимати возила која се возе уз овлашћења, возачима ће следити казна од 200 евра, а мораће да плате и лежарину за сваки дан за свако одузето возило. Одузето возило, према овим тумачењима моћи ће да преузме само власник, односно лице које је дало овлашћење за управљање возилом.