Наводни руски утицај у Србији, као и у Републици Српској, једна је од тема која највише мучи руководство Хрватске, али не само њих – него и партнере из НАТО-а.
Председник Хрватске Зоран Милановић жалио се што је Француска продала нове "рафале" Србији, а Хрватској дала коришћене, о чему су тамошњи медији питали и француског министра за Европу Бенжамана Адада.
На тврдњу да је Милановић истакао како продаја "рафала" Хрватској и суседним државама ван НАТО-а отвара питања поверења и консултација унутар савеза, као и питање како Француска одговара на забринутости мањих држава, НАТО партнера, Адад је одговорио – "прагматично".
"Француска, Хрватска и остали партнери у Европској унији и НАТО-у деле стратешки интерес да се регија, а посебно Србија, поступно ослобађа зависности о Русији и јача своје везе са западним државама", почео је Адад за "Вечерњи лист".
Како додаје, положај Хрватске је и стратешки важан.
"Хрватска у том контексту има корисну улогу, на пример кроз обезбеђивање алтернативних праваца снабдевања нафтом и гасом за своје суседе, укључујући Србију. Набавка одбрамбене опреме из Француске или других западних држава, попут Сједињених Америчких Држава, за земље ван НАТО-а прати исту логику", додао је француски министар.
Има ли Хрватска пилоте за "рафале"?
Истовремено, у радну посету Загребу стигао је и шеф НАТО-а Марк Руте, којег је на аеродрому "Плесо" дочекао премијер Андреј Пленковић, са војним врхом.
Одмах по доласку разгледали су борбене авионе "рафале", хеликоптере "црни јастреб", као и беспилотне летелице "бајрактар" у касарни "Пуковник Марко Живковић".
Приликом разгледања, Руте је питао колико Хрватска има обучених пилота борбених авиона, али одговор није добио, пише "Вечерњи лист".
Наиме, Хрватска има ескадрилу од 12 борбених авиона "рафал" у саставу 191. ескадриле Хрватског ратног ваздухопловства. Пре него је Хрватска преузела 12 половних авиона купљених од Француске, 12 хрватских пилота прошло је обуку.
Међутим, према јавним подацима, није познато колико тачно Хрватска има активних борбених пилота.
Источна стража
Руте у Хрватској борави у оквиру турнеје по државама чланицама НАТО-а и разговараће са Пленковићем и председником Зораном Милановићем. Теме њиховог разговора су ситуација у Украјини и њено евентуално чланство у НАТО-у, као и "коалиција вољних".
Након састанка са Пленковићем у Банским дворима у Загребу, Руте је поручио да је разговарано о томе "како након мировног споразума осигурати да Русија више никада не нападне". Док је Пленковић поручио да је позиција Хрватске јасна: "хрватска војска неће бити на територији Украјине, али наћи ћемо начине да Украјини помажемо, као што смо то чинили и до сада".
Руте је затим истакао да је успостављена тзв. источна стража која се спроводи на источним границама алијансе, преноси Танјуг. На питање да ли је реч о највећој досадашњој кризи НАТО-а, Руте је рекао да сматра да савез тренутно функционише уз снажнији фокус на одбрану. Он је оценио да је амерички председник Доналд Трамп имао позитиван учинак јер је подстакао чланице на већа издвајања за одбрану, додавши да без тог притиска не би било јединства око повећања одбрамбених буџета.
Нагласио је и да НАТО сарађује с партнерима на Арктику који су затражили већи ангажман алијансе, док се истовремено ради на следећим корацима сарадње.
"Имамо осам арктичких земаља, седам их је у НАТО-у, једино Русија није. Морамо осигурати сигурност и о томе разговарамо. Желимо учинити да Арктик остане сигуран, Русија је главна претња НАТО-у и Европи", казао је Руте.
Истакао је да сви савезници морају међусобно да се поштују.
"Ми поштујемо чињеницу да је Гренланд део Данске и сигурни смо да кроз разговор можемо пронаћи најбоље решење", казао је шеф НАТО.
Руте је казао да је импресиониран чињеницом да је Хрватска преузела контролу над својим ваздушним простором.
"Континуирано Украјини пружате подршку, а уз све то Хрватска доприноси сигурности на Западном Балкану. То нам је врло важно и нећемо допустити да дође до нестабилности у региону", рекао је Руте.