Србија и Балкан
Од слагалице до лего коцкице: Како се Данској порука о признању тзв. Косова вратила као бумеранг
Данска је признајући Приштину говорила о слагалици која је недостајала на Балкану. "Границе су исцртане и постављени су услови за будућност", рекао је 2008. године шеф дипломатије Пер Стиг Милер, али тада није мислио да се будућност односи на Гренланд
"Признавањем Косова и последњи комадић сложене балканске слагалице долази на своје место. Границе су исцртане и постављени су услови за стабилност".
Ово је била реченица Пер Стига Мелера, министра спољних послова Данске, када је ова земља 15. по реду, 21.2. 2008. године признала једнострано и нелегално проглашену независност лажне државе.
Било би занимљиво данас, када Сједињене Америчке Државе најављују офанзиву на Гренланд, који има аутономни статус у Данској, а Данска на сва звона прича о одбрани међународног права, питати Мелера, тренутно посланика у данском парламенту, шта има да каже о "Косову као последњем комадићу слагалице". И како сада гледа на Гренланд као лего коцкицу у Трамповом мозаику? И шта мисли о исцртавању граница?
На Иксу се може наћи да је Милер недавно питао једног америчког коментатора који је дошао у Данску да снима подкаст да ли ће "Трамп силом заузети Гренланд".
Док чека одговор, подсетимо се шта је Мелер, за свог мандата, говорио о Србији и Косову и Метохији.
Он је после признања лажне државе, приликом једне посете Словенији, рекао да су за Србију врата Европске уније и даље отворена.
"Врата ЕУ су Србији отворена, питање је само да ли је Србија спремна за улазак. Србија мора изабрати европски пут. Очекујем да ће се ситуација у Србији, настала после проглашења независности Косова, смирити", истакао је.
Уочи једног од заседања тадашњих министара спољних послова ЕУ, Мелер је рекао да ће се водити расправа о тзв. Косову и Србији.
"Заиста је важно да се зна да Србија неће постати део Русије, већ да ће Србија бити део Европе", поручио је.
Данас, скоро 20 година касније, Србија није део Русије, није ни део ЕУ, али имамо нови моменат - чији ће бити Гренланд.
Када је из данског Министарства спољних послова обелодањено да ће у Приштину послати писмо о признању, употребљен је и израз "ново Косово". Мелеру тада вероватно није падао на памет неки "нови Гренланд".
Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да се Данска налази у судбоносном тренутку због претњи америчког председника Доналда Трампа да ће преузети аутономну територију Гренланд. Она је рекла да је Данска добила огромну подршку земаља чланица НАТО-а у вези са Гренландом.
"Ако Сједињене Америчке Државе одлуче да војно нападну другу земљу НАТО-а, онда би све стало - то укључује и НАТО, а самим тим и безбедност после Другог светског рата", навела је данска премијерка.
Истакла је и да Данска чини све како би спречила такав сценарио и оптужила САД да врше, "неприхватљив притисак".
Исти тај поредак, пукао је као балон косовским питањем, а једну иглу у руци је тада држала и Данска.
Претензије америчког председника Доналда Трампа на Гренланд натерале су европске земље да преиспитају своје одлуке, а нарочито када је у питању НАТО агресија у Србији, рекао је Алексеј Пушков, председник Комитета за информациону политику Савета Федерације.
"Погледајте како се Данци и разни други Европљани буне. Једногласно позивају Трампа да се сети норми међународног права које су и сами стално кршили широм света – од Југославије до Либије и Сирије. Исте оне норме које су им некако испале из главе када су, заједно са САД, почели да откидају Косово од Србије. Због тога је НАТО немилосрдно бомбардовао Југославију, укључујући и Београд, 78 дана без санкција УН", истакао је.
Председник Србије Александар Вучић је неколико пута говорио да сада сви причају о територијалном интегритету, а нису тако говорили по питању Србије и Косова и Метохије.
Упозоравали су годинама стручњаци међународног права да је "косовским преседаном" отворена Пандорина кутија. А, изледа да је прво пукао лед на гренладским глечерима.
Live
