Исламска заједница о Церићу: Неприхватљиво је мешање

За Исламску заједницу у Босни и Херцеговини неприхватљиво је довођење у питање деловања, организације или канонске основе традиционалних цркава и верских заједница у БиХ, речено је данас из Исламске заједнице поводом изјаве бившег поглавара Мустафе Церића о оснивању такозване "босанске православне цркве". 

Митрополит Хризостом: Будимо поносни на српски народ на КиМ који истрајава вековима

Из Исламске заједнице наводе да традиционалне верске заједнице и цркве у БиХ имају своју аутономију, историјску и сваку другу посебност која се мора поштовати.

"За Исламску заједницу у БиХ неприхватљиво је било чије уплитање у рад цркава и верских заједница, као и у њихову унутрашњу организацију. Овакве расправе нису конструктивне, не развијају, нити подстичу међусобно уважавање које нам је у овом тренутку тако потребно", речено је за агенцију Мина, а преноси РТРС.

Митрополија дабробосанска тражила је раније од Исламске заједнице да се изјасни да ли их представља бивши реис Мустафа Церић и подржавају ли његове идеје о тзв. "босанској православној цркви".

Митрополит дабробосански Хризостом такве изјаве оцењује као сулуде и пореди их с идејама које се доводе у везу са Независном државом Хрватском. О Церићевом национализму и мржњи, каже митрополит, сведоче и бројни текстови у којима говори да је српски и православни народ болестан.

"Он је 1999. године говорио о болести српског народа, само зато што се Срби осећају православним Србима и што нису прихватили нити доктрину Анте Павелића, нити његову доктрину из '91, '92. године", поручује митрополит Хризостом.

Истиче да је идеја о обнављању православне цркве у БиХ сулуда.

"Ми постојимо овде још пре Светог Саве као православна црква", истакао је митрополит Хризостом, а преноси РТРС.

Раније је Церић говорио о тзв. босанској православној цркви, на шта су му из Српске православне цркве (СПЦ) поручили да она никад није постојала, нити ће је бити.

"Обнова 'босанске цркве', у облику аутокефалне 'босанске православне цркве', била би чин враћања равнотеже - између вере и државе, између традиције и савремености, између идентитета и суживота. Она би симболизовала прекид с монополима и туторствима која Босну деценијама држе у туђим наративима, и повратак принципу да се босанска духовност обликује у Босни, за Босну и у лојалности босанској историјској државности", навео је Церић.