Србија и Балкан

Удар на Српску православну цркву на три фронта – од Хрватске, БиХ до Црне Горе (ВИДЕО)

Истовремено су кренуле приче о оснивању "босанске православне цркве", "хрватске православне цркве", али и додели аутокефалности непризнатој "црногорској православној цркви" и избацивању

На Српску православну цркву ударило се готово истовремено на три фронта – у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори. Некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ, Мустафа Церић, предложио је оснивање "босанске православне цркве".

"Та идеја је тековина тзв. Независне државе Хрватске (НДХ) и то би била погибија за све Србе који живе у БиХ и Републици Српској", упозорио је митрополит зворничко- тузлански Фотије.

Божићна чуда су и у Хрватској донела сасвим друго значење – пријем поводом оснивања "хрватске православне цркве".

Истовремено и руска Спољно обавештајна служба упозорава да цариградски патријарх Вартоломеј намерава да додели аутокефалност непризнатој "црногорској православној цркви". Он је направио је раскол и у Украјини, а свој поход наставио је и према балтичким земљама. 

Протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи, објашњава за РТ Балкан да је Мустафа Церић, који позива на оснивање "босанске православне цркве", производ, плод осамдесетих и деведесетих година када је дошло до распада Југославије и када је муслимански свет почео да се бави националним питањем.

"Он је у том периоду добио проминентну улогу у Исламској заједници и политичком животу БиХ. Никада није крио да има политичке амбиције. Треба рећи и да генерално гледано исламско схватање, за разлику од хришћанског где имамо начело одвојености цркве и државе, нема ту подељеност и разлику између друштва, државе и вере", навео је он.

Подсећа да је Церић, од појављивања с краја осамдесетих, заговарао босанско-исламистички пројекат доминације муслимана у БиХ. Истиче да се Церић кроз сарадњу са СДА покушао да наметне као "реис свих Бошњака" и као "реис читаве Европе".

"Он нема неку политичку странку, али је присутан у јавном животу и износи екстремне ставове. То је човек који је 1999. године говорио о Србима као 'болесној нацији'. Сама чињеница да је он нешто предложио другој верској заједници говори да не поштује основно начело међурелигијског споразумевања - не мешати се у ствари друге верске заједнице. Непримерено би било да ја као свештеник СПЦ говорим муслиманима како ће организовати своју Исламску заједницу", навео је Ђого.

Сматра да Церићева изјава у практичном смислу нема никакву тежину и да је то пројекат који је осмишљен у Сарајеву.

"Био сам свештеник у Сарајеву и приметио сам да Срби који су током рата остали у том граду не спомињу свој српски идентитет, него се скривају иза православље. Када вас зову говоре 'моја мајка је била православна'. Знају да је рећи да си Србин или Српкиња непожељно у Сарајеву. Има оних који кажу да су православни, али нису Срби. Злокобно је што је то начин размишљања који се наставља на НДХ, на Павелићеву изјаву о оснивању 'хрватске православне цркве'. Церић је то преиначио у 'босанску православну цркву'", рекао је Ђого.

То је, како каже, покушај да се Срби претворе у православне Бошњаке.

Говорећи о сличној иницијативи у Хрватској и пријему који је организован на Божић поводом оснивања "хрватске православне цркве", он каже да је то континуитет Павелићеве НДХ.

"Данашња Хрватска и поред тога што негира континуитет са НДХ, мало-мало па покаже да наставља тамо где су они стали. То су национални пројекти који постоје, а један је и прављење 'хрватске православне цркве'", навео је он.

Указао је да то сматрају решењем српског питања у Хрватској "један део протерати, један похрватити". 

За цариградског патријарха Вартоломеја, за кога је руска Спољно обавештајна служба објавила да намерава да да аутокефалност тзв. "црногорској православној цркви", каже да је "проблематичан човек, који не зна шта ради".

"Тужно је у шта се претворила Цариградска патријаршија. Истина је и нема озбиљне структуре у Црној Гори за аутокефалност", рекао је он.

image
Live