Новогодишње обраћање председника Александра Вучића у коме је поменута и војна сарадња са Израелом изазвало је талас спекулација на интернету и у јавности који ће ПВО систем Србија купити.
Гостујући у емисији "Јутро на РТ", уредник РТ Балкан и војни стручњак Андреј Млакар рекао је да су у оптицају три израелска система - "ероу (стрела) 3", "барак", па чак и "Гвоздена купола".
Спекулација да је у питању "стрела" подстакла је Вучићева изјава да само једна земља у Европи – Немачка – поседује такав систем, што су аналитичари протумачили као алузију на "ероу 3".
Млакар подсећа да је Србија један од тренутно највећих купаца израелске војне технологије у Европи, али упозорава да је "ероу 3" скуп систем (цена посла је наводно 2,5 милијарди долара) са трећином америчких компоненти, што значи да је потребна дозвола за куповину истог.
Такође, "стрела" би нарушила стратешки баланс снага у региону, о чему Американци посебно воде рачуна, нарочито што се на 200 километара ваздушном линијом од Београда, у Румунији, налази амерички елемент антиракетног штита.
Уз то, испоставило се, каже, да није толико ефикасан. На крају крајева, немачка "стрела" није успела да региструје "орешник", а у околини нема пројектила који би могли да запрете Србији.
Млакар упозорава и да ће изградња српске ПВО куполе, с обзиром на околности на Балкану, несумњиво изазвати ривалитет.
Не треба заборавити да је Србија - која није део западног безбедносног кишобрана - окружена чланицама НАТО-а. Уз то, Загреб, Тирана и Приштина имају неку врсту војног савеза састављеног од америчке опреме, а овакав систем би "дигао прашину" и у Сарајеву, Софији па можда чак и Скопљу.
Са друге стране, горко искуство 1990-их нам је показало колико је важно имати ПВО систем у чију изградњу је Србија кренула 2023. године и који чине руски, кинески и израелски системи као и француски радари, каже Млакар.
На питање да ли куповином наоружања Србија остаје неутрална или се приближава НАТО-у, Млакар каже да иако теоријски "неутрално" купујемо опрему са свих страна, заправо смо фокусирани на Запад што нас на неки начин приближава НАТО.
"Што се тиче војне опреме, ми пузећи улазимо у НАТО", рекао је он.
Када се погледа бивша Југославија, Србија је по питању војне опреме највише одмакла - имамо дронове, ракетни систем "пулс", кинеско, руско наоружање, "рафале", израелске системе... Све то, додаје, посебно живцира Хрватску која је чланица НАТО-а.
Осврнувши се на халабуку која стиже из Загреба због куповине "рафала", Млакар је подсетио да није Србија била та која је покренула својеврсну трку у наоружању, већ Хрватска најавом да ће набавити АТАЦМС ракете, до чега на крају није дошло.
Када је реч о "рафалима", Хрвати - који су купили половне - су мислили да Србија после ремонта својих мигова 29, неће набављати авионе до 2033.
Када се Београд ипак одлучио за куповину авиона, и то нових и бољих, Загреб је схватио да ће их модернизација њихових "рафала" (који за разлику од српских имају НАТО опрему) додатно коштати, што је изазвало бес и нервозу у Хрватској.
Млакар је подсетио да су Французи тек недавно јасно признали зашто су продали нове "рафале" Србији – како би се смањила зона "руског утицаја".
Каже и да је план НАТО-а да Србија и Хрватска поделе патролирање небом Балкана, пошто је подизање "рафала" скуп подухват.
Осврнувши се на увођење војног рока у Србији, Млакар сматра да је, с обзиром на геополитичку ситуацију, то добра идеја, али да ју је потребно добро испланирати.
Два и по месеца је премало времена за обуку, рекао је он. То је питање које је неопходно добро и детаљно размотрити и испланирати.