У Србији, баш као и у Америци, одјекнула је вест да је у 59. години, од срчаног удара, преминуо наше горе лист Марк Брновић. И раније се о бившем 26. државном тужиоцу Аризине говорило, али у последње време посебно, јер је био номинован за амбасадора САД у Србији, али је номинација повучена.
"Са дубоком тугом породица Брновић објављује вест о смрти Марка Брновића. Најпознатији као 26. државни тужилац Аризоне, државни и савезни тужилац и заговорник правде, заувек ћемо га памтити и ценити као вољеног оца, мужа, сина и брата. Сломљеног срца смо због овог губитка и дубоко смо дирнути изливом љубави и подршке толико дивних људи широм државе и земље", навела је породица.
Иза Американца српског порекла, правника, члан Републиканске странке и дугогодишњег тужиоца Аризоне остале су супруга Сузан и ћерке Милена и Софија.
Рођен је у Детроиту 1966. године, као син српских имиграната. Отац му је из Црне Горе, а мајка из Сплита. Породица Брновић се преселила у Аризону, где је Марк завршио основне студије политичких наука, након чега је докторирао право на Правном факултету у Сан Дијегу. Од 1996. до 2005. године служио је у Националној гарди америчке војске.
Функцију државног тужиоца Аризоне обављао је од 2015. до 2023. године, радио је на заштити права потрошача. Његова канцеларија је испреговарала бројне нагодбе којима се потрошачима Аризоне исплаћује надокнада штете, укључујући и нагодбу са америчким аутомобилским гигантом Џенерал моторсом.
Био је православни је хришћанин, активан је у српској дијаспори и жестоки противник свега што има додира са комунизмом.
За време његовог мандата, немачки произвођач аутомобила Фолксваген је Аризони исплатио 40 милиона долара, у оквиру скандала који је избио са емисијом њихових дизел модела. Брновић је тужио администрацију бившег америчког председника Барака Обаме због Плана за чисту енергију, а 2021. се придружио уз још 11 америчких држава у тужби против администрације тадашњег председника Џозефа Бајдена, коју су тужили за рачунање социјалних трошкова климатских промена.
Његова канцеларија је тужила Бајденову администрацију још једном, теретећи их за задржавање изградње зида на граници САД и Мексика.
Амерички председник Доналд Трамп је 28. марта прошле године објавио Брновићеву номинацију за амбасадора у Србији.
"Веома сам почаствован што ме је председник Трамп предложио за тако важну функцију. Заиста не желим да коментаришем даље од тога до мог саслушања у Сенату. Хвала!", рекао је Брновић тада за Танјуг.
Када је Трамп послао Сенату 2. октобра 2025. године извршну одлуку о повлачењу номинације, Брновић се опет огласио. Он се захвалио Трампу на томе што га је номиновао, али како се процес одуговлачио, додао је, постало је јасно да бирократе дубоке државе не желе да било ко са политичким, етичким и верским бекграундом попут његовог обавља амбасадорску дужност у Србији.
"Када се све сагледа, верујем да је то што ћу бити близу породици и пријатељима у Аризони и проналазити могућности за остварење битније улоге на домаћем плану најбољи пут за мене у овом тренутку", рекао је Брновић за "Курир".
У интервјуима које је давао, често је говорио о порекли и породици.
"Ако погледате западну културу, Холивуд, медије изгледа да су словенски народи, Руси и Срби, увек лоши момци у сваком филму. То је зато што немају политичку моћ. Наши људи су паметни и вредни, али нису довољно добро организовани. А у политици, у власти, ако ниси добро организован немаш политичку моћ. Ако немаш моћ немаш ни утицај у САД и то се одражава и на културу, на филмове које гледаш, на оно што се у медијима пише. Сећам се шта се дешавало 90-тих година за време рата или када се десила трагедија на Косову и Метохији, када су православни манастири били уништени, а Срби етнички очишћени, нико на Западу није желео да говори о томе. Управо због те улоге лоших момака коју смо имали. И оно што се десило на Косову је последица тога што су православни Срби, Руси и Грци политички слаби. Посебно Срби. И ако би било боље организовани и боље заступани у политици, онда се не би дешавало оно што се десило на Косову", рекао је о Брновић у једном приликом.
Говорио је и да "кад си тужилац, кад си држава мораш да држиш неке стандарде".
"Моја породица је побегла од комунизма, па када власт произвољно каже да си ти крив или те оптужи за нешто, то је опасно и то није начин на који САД функционишу. Када си тужилац, као што сам ја био, мораш ствари радити на прави начин. Неки људи мисле да имају информације, али ја питам шта од тога може да се докаже на суду, са чим ћу изаћи пред судију, са чим ћу стати пред пороту, на шта ћу потрошити један сат тужиоца који кошта хиљаду долара", причао је.
Често је објављивао фотографије са породицом током посете нашој цркви.
Имао је два пса који "српских" имена - Пиво и Ракија.