Дугорочне последице НАТО агресије: Има ли правде за оболеле од малигних болести (ВИДЕО)

Постоји више истраживања о томе да су земљишта и воде загађени и да се то може утврдити кроз мониторинг земљишта, воде и ваздуха. Да ли постоје релевантни извештаји и да ли су доступни широј јавности?

У Србији је последњих година порастао број пацијената који су оболели од карцинома што је несумњиво последица НАТО агресије на нашу земљу 1999. године. Према извештајима стручњака, који се баве темом осиромашеног уранијима, потребни су милиони година да се он распадне и раствори.

Ово су неки од закључака који су изнети на конференцији за медије "Дугорочни утицај контаминације након 1999. године и правни оквир одговорности и накнаде штете оболелима од малигних болести" одржаној у Београду.

Учествовали су адвокати Срђан Алексић и Анђело Фиоре Тартаља из Рима, академик проф. др Драган Раденовић, председник Клуба адмирала и генерала генерал др Лука Кастратовић, научни саветник са Института за међународну политику проф. др Драган Петровић и пуковник Миодраг Јевтић. 

Наведено је да још не постоји систематичан рад поводом конкретних питања како да се кроз тужбе и међународне процедуре онај ко је кривац казни за своја недела, а поменут је и дугорочан утицај контаминације земљишта у нашој држави.

Истакнуто је да се испод радара провлаче активности и  тужбе које се воде по том питању и врло мало знамо о оштећењима.

Када је  реч о последицама по јавно здравље, наведено је, постоји више истраживања о томе да су земљишта и воде загађени и да се то може утврдити кроз мониторинг земљишта, воде и ваздуха и да постоје релевантни подаци и извештаји који треба да буду доступни широј и стручној јавности. 

На конференцији је, поред осталих учесника, говорио адвокат Срђан Алексић и навео да постоји већ једна пресуда и да то говори да има храбрих судија. Он је истакао да имамо необориве доказе и пресуде и анализе из Италије. 

Представљен је правни оквир који се односи на одговорност за штету насталу услед загађена и контаминације, а разматрано је и право заштите људи који су оболели од малигних болести, а што се несумњиво доводи у везу са коришћењем осиромашеног уранијума 1999. године. Такође, разматрано је остваривање накнаде штете уз осврт на искуства из Италије.