Пред Скупштином Србије је сет од пет правосудних закона чије би усвајање требало да донесе новине у српске суднице и тужилаштва. У питању су предлози за измене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закона о јавном тужилаштву као и Закона о судијама.
Доношење закона долази док месецима трају препуцавања правосудних институција међусобно, али и оптужби државног врха на рачун дела тужилаца да не раде посао како треба и одговора тужилаца да је у питању недопустив притисак на правосуђе. Низ критика из редова власти месецима стиже ка врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац.
Предлагач закона посланик СНС-а Угљеша Мрдић тврди да ће овим актима отето правосуђе враћа држави, док део опозиције сматра да је у питању удар на независност судства. А одговор на то шта је од ова два опречна мишљења тачно, или је пак истина негде на пола, може се наћи у садржини докумената.
Оснивање новог суда у Београду
Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава предвиђа оснивање новог – Четвртог основног суда у Београду, због преоптерећености Трећег, посебно уочи специјализоване међународне изложбе ЕКСПО 2027. године. Поред тога, измене закона предвиђају формирање судске јединице у општини Косјерић, као и да седиште садашњег Основног јавног тужилаштва уместо у Владичином Хану буде у Сурдулици "где већ постоји основни суд, бољи инфраструктурни и логистички услови, већи број становника, боља саобраћајна повезаност и већи очекивани прилив предмета".
"Овај закон представља нужан и системски оправдан корак ка растерећењу београдских судова и јавних тужилаштава, обезбеђивању услова за ефикасно поступање и припреми правосудног система за значајан пораст броја предмета, посебно у светлу предстојећих ЕКСПО 2027 активности. Преоптерећеност постојећег Трећег основног суда у Београду je један од разлога који намећу потребу оснивања новог Четвртог основног суда. У 2024. години Трећи основни суд у Београду примио је 7.778 нових предмета, а у 2025. години примљено је 6.815 нових предмета, при чему је у септембру 2025. године забележен значајан раст прилива тужби против банака. Ови подаци обухватају искључиво нове предмете и не садрже велики број старих предмета који се и даље воде, а који су настали у периоду када је један судија парничног одељења био задужен са готово 5.000 предмета, што представља објективан системски лимит ефикасности", наводи се у образложењу закона.
У новом законском решењу се указује да ће због низа пројеката изградње због изложбе ЕКСПО, Сурчин у наредним годинама постати једно од правосудно најоптерећенијих подручја у Србији, што чини неопходним благовремено прилагођавање судске мреже.
О приговорима да одлучују тужиоци, а не комисија
Закон о високом савету тужилаштва доноси се како би се извршило усклађивање са предложеним изменама у Закону о јавном тужилаштву, које се односе на надлежности комисије Високог савета тужилаштва за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и решења о деволуцији. Посао комисије, по новом решењу, преузимају тужиоци.
"Чланом 22. став 1. и 2. Закона о јавном тужилаштву прописано је да о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији одлучује комисија Високог савета тужилаштва, коју чини пет чланова које бира Високи савет тужилаштва из реда јавних тужилаца, на пет година, без могућности поновног избора. Овакво законско решење није адекватно са становишта вршења хијерархијских овлашћења у јавном тужилаштву", пише у образложењу.
Како се наводи, законом није одређено из ког степена јавних тужилаштава могу бити бирани чланови комисије, па се "тако може догодити да о приговорима одлучују јавни тужиоци – чланови комисије који су из јавног тужилаштва нижег степена у односу на главног јавног тужиоца који је донео обавезно упутство, односно решење". На тај начин се, наводи се, нарушава хијерархија у јавном тужилаштву.
"Да би се таква аномалија исправила, предложено је решење да о приговору одлучује главни јавни тужилац непосредно вишег јавног тужилаштва, а о приговорима против ових аката које је донео врховни јавни тужилац одлучује колегијум Врховног јавног тужилаштва на посебној седници затвореној за јавност."
Обавезна сагласност Министарства правде за међународну сарадњу
Истим законом допуњује се и одредба која прописује надлежност Врховног јавног тужилаштва да обавља послове међународне сарадње од значаја за јавно тужилаштво.
"Предложеном допуном се уводи обавеза за Врховно јавно тужилаштво да за обављање ових послова затражи сагласност Министарства правде. Наведена допуна је неопходна имајући у виду да у оквиру међународне сарадње може доћи до преузимања међународних обавеза које би имале импликације на Републику Србију и њен међународни положај, па је стога неопходно да се та сарадња обавља уз сагласност министарства које је надлежно послове правосуђа", наводи се.
Новину представља и решење да исти тужилац може бити поново постављен за вршиоца дужности главног јавног тужиоца као и да тај период може да траје три године. Ово решење се, како се наводи, предлаже се због спречавања блокаде рада јавног тужилаштва, када су у питању мања јавна тужилаштва са малим бројем јавних тужилаца.
"У циљу ефикаснијег рада јавног тужилаштва и бољег управљања кадровским потенцијалом јавног тужилаштва, предлаже се могућност поновног привременог упућивања јавног тужиоца у друго јавно тужилаштво, на период од три године. Будући да се ради о статусном питању положаја јавних тужилаца предлаже се да решење о привременом упућивању доноси Високи савет тужилаштва, а не врховни јавни тужилац, јер је то примереније, имајући у виду надлежност ова два органа. Бришу се надлежности колегијума јавног тужилаштва да даје мишљење о предлогу извештаја о раду јавног тужилаштва за претходну годину и мишљење о предлогу плана и програма рада за наредну годину", наводе се новине које се уводе.
Тужилаштво за високотехнолошки криминал је део Вишег јавног тужилаштва
Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала врши се интервенција у делу акта који се односи на Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.
"Постојећи назив одељка 'Посебно јавно тужилаштво' замењује се називом 'Посебно одељење јавног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала'. Овом изменом се на прецизнији начин одређује статус овог одељења, будући да се у конкретном случају ради о одељењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, а не о посебном јавном тужилаштву. Предвиђено је да руководиоца посебног одељења поставља главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, чиме се додатно одређује његов положај као руководиоца посебног одељења у саставу Вишег јавног тужилаштва у Београду", пише у образложењу којим се прецизно дефинише да је одељење који се бави високотехнолошким криминалом део Вишег јавног тужилаштва, а не посебно тужилаштво.
Председник суда може бити поново биран
Изменом Закона о судијама предлаже се увођење могућности да председник суда, након истека свог мандата, може бити поново изабран на исту функцију у још једном мандату. Ова измена доноси се, како се наводи, "имајући у виду да је у претходном периоду овакво решење остварило добре резултате".
"Предложено решење заснива се на потреби да се обезбеди континуитет у вршењу једне од најважнијих управљачких функција у правосудном систему. Председник суда није само формални руководилац суда, већ носилац широких надлежности од кључног значаја за унутрашње функционисање суда", наведено је у образложењу закона.
Различити ставови током полемике
Посланик групе Ми глас из народа Бранко Павловић рекао је да је тачна констатација да је у претходних годину дана постојао не мали број судија и тужилаца који су се упустили у политичку делатност која је њима забрањена.
"Тиме су битно довели у сумњу претпоставку непристрасности у њиховим одлучивањима свакако представља проблем који мора да се адресира и да се види како да се изађе из те нежељене ситуације. Међутим, одговор не сме да буде да владајућа групација треба да повећа групу оних судија и тужилаца који ће ослушкивати шта жели власт", рекао је Павловић.
Мрдић је истакао да "није циљ да вршимо било какав политички утицај на тужиоце и судије или да ми као власт некога контролишемо".
"Ми желимо да имамо независно тужилаштво и самосталне судије", навео је.
То што није било јавне расправе критиковао је посланик "Ми снага народа - проф. др Бранимир Несторовић" Бранко Лукић. Он је оценио да Мрдић не познаје довољно рад тужилачког система и правосуђа. Тврдио је да се измене и допуне закона доносе како би читав правосудни систем потпао под контролу једне или две особе.
Он је рекао да пре реформи у правосуђу и измена закона претходно читав систем треба добро проучити и одлуке доносити у складу са судским праксама јер су преписивања и недовољна тумачења увек довела до погрешних решења.
Председник Народног покрета Србије (НПС) Мирослав Алексић изјавио је да се власт сетила да је тужилаштво отуђено када су на ред дошли случај "Генералштаб" и министар културе Никола Селаковић, против којег је поднет оптужни предлог.
"Нисте говорили да су тужилаштво и правосуђе отети када смо НПС и ја подносили кривичне пријаве, већ кад су на ред дошли Генералштаб и Селаковић – дигла се кука и мотика. То није удар на државу, већ на корупцију и криминал. Да је тужилаштво то радило пре 10 година, боље би нам било", оценио је Алексић и истакао да је за власт главни тужилац Вишег јавног тужилаштва Ненад Стефановић, сада оно што им је "била Загорка Доловац протеклих 14 година".
Он је додао да је ова власт траје 14 година, да је "мењала Устав и реформисала правосуђе" и није "им сметало што је врховна јавна тужитељка Доловац била у зимском сну, клинички мртва".
Високи савет судства тражи повлачење предлога закона из процедуре
Огласио се и Високи савет судства (ВСС) који је саопштио да предлагач није затражио мишљење Савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза прописана законом.
ВСС сматра да нису испуњени услови прописани Пословником о раду Народне скупштине за разматрање тих системских закона по хитном поступку, "те да ће њихово доношење произвести озбиљне последице по правни систем Србије и по правну сигурност свих грађана".
Скупштинским пословником не могу се дерогирати одредбе Закона Високом савету судства, навео је ВСС, нагласивши да се измене у организацији и броју судова не могу спроводити без свеобухватне анализе узрока оптерећености постојећих судова, а да је таква анализа изостала.
"Предлаже се оснивање нових судова, а ни постојећи судови немају одговарајуће смештајне капацитете, што се одражава на услове за рад судија и запослених у судовима", истиче ВСС.
Наведено је да укидање постојећих и оснивање нових судова, представља законски разлог за престанак функције председника укинутих судова, као и за премештај судија и запослених у новоосноване судове, а доношење тих одлука је у надлежности ВСС.
"Изменама Закона о судијама предлаже се омогућавање још једног мандата председницима судова. Председнику Врховног суда Уставом је онемогућен поновни избор, али ће законским изменама то бити могуће за председнике свих нижестепених судова", додаје ВСС.
Нејасно је, истиче ВСС, и на које председнике судова се односи предложена измена, а имајући у виду правила о временском важењу закона.
"Имајући у виду све наведено, а првенствено изостанак јавне расправе и процене финансијских ефеката законских измена, Високи савет судства захтева повлачење ових предлога закона из процедуре", закључује се у саопштењу.