У селу Скелани, 16. јануара 1993. године, пре 33 године, догодио се масакр над мештанима Србима, који су спровели сребренички муслимани под командом Насера Орића. Била је то заправо кулминација злочина над Србима у селима око Сребренице, где је претходно више српских села нападано и пљачкано, при чему су почињени тешки злочини.
Масакр у Скеланима догодио се 16. јануара 1993. у зору, када су муслимани из Сребренице упали у Скелане и оближње засеоке, при чему је убијено 69, а рањено односно повређено 165 особа, искључиво Срба, мештана. Међу жртвама су биле и жене и петоро деце. У логор у Сребреници одведено је 30 мештана, од којих је 19 тамо убијено, а четворо се још воде као нестали.
Скелани се налазе на Дрини, четрдесетак километара југоисточно од Сребренице, насупрот Бајине Баште.
У раним јутарњим сатима 16. јануара 1993, око 6 сати, ујутро почела су минобацачка дејства на Скелане, а паралелно је уследио напад.
Муслимански нападачи су претходно, током ноћи, уклонили српске страже да би се у раним јутарњим сатима примакли насељу. Уследили су упади у српске куће.
Сељани који нису пали у руке муслиманским нападачима, настојали су да се што пре домогну моста на Дрини, како би прешли у Бајину Башту. Осим убијања по кућама или окућницама, систематски су циљани сељани који су настојали да пређу преко реке. Гађани су стрељачким оружјем, митраљеском ватром, минобацачима, снајперима. Тако је низ сељана страдао и тада, током бега, укључујући потез пред мостом, где се у паници стварала гужва.
Гађана је и Бајина Башта, при чему је једна граната пала у центар те варошице.
Тек у поподневним сатима тог 16. јануара, у Скелане су пристигле снаге Војске Републике Српске (ВРС), пре свега са циљем заштите локалног становништва, а онда и потискивања муслиманских нападача.
Осим ослобођења Скелана, снаге ВРС наредних дана запоселе су и Осмаке, село отприлике на средокраћи између Сребренице и Скелана, које је било упориште нападача на Скелане.
У невеликим Скеланима током грађанског рата у БиХ убијено је чак 305 српских мештана, махом цивила.
Нападачи из Сребренице које је предводио Насер Орић, како у Скеланима, тако и у околним насељима, изненадивши сељане на спавању, убијали су, неретко и хладним оружјем, уз систематску масовну пљачку.
Од 69 убијених Срба тог дана у Скеланима две трећине су били цивили, међу којима и неколико деце, а рањено је 165 мештана. Посебно је трагична била судбина заробљених, њих 30, који су одведени у логор у Сребреницу. Тортуру и мучење, чему су у заточеништву у Сребреници били изложени, није преживела већина отетих.
Судбина четири лица до данас није расветљена, односно воде се као нестали.
Најмлађа жртва у Скеланима трагичног 16. јануара 1993. био је петогодишњи Александар Димитријевић.
Током 1992. до јануара 1993. низ српских насеља, села или заселака, на простору ондашње братуначке и сребреничке општине биле су нападнуте од сребреничких муслимана које је предводио Насер Орић.
Непуних десетак дана пре масакра у Скеланима догодила се трагедија у Кравицама, код Братунца, на Божић, када су муслиманске снаге предвођене Орићем заузеле више српских села, међу њима и Кравицу, починивши масакр над сељанима.
У том селу убијено је тада 49 Срба.
Низ српских села страдао је у тој зони у акцијама муслиманских нападача под вођством Орића у том периоду, цивили су убијани, неретко после мучења, а куће су разарене, паљене, и пљачкане.
Такву трагедију доживела су села или засеоци Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, Скелани, а намера је, несумњиво, била уништење српске популације у Подрињу.
Нико није осуђен за злочине над Србима у том крају током рата 1992–1995, а и Орић је ослобођен срамном пресудом Хашког трибунала.