Србија и Балкан
Наставља се полемика у предмету "српско правосуђе": Да ли су избори за тужиоце били по закону
Опречни ставови министра правде Ненада Вујића и председника Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића. Председник Народне странке Владимир Гајић за РТ Балкан тврди да је Стаменковић десна рука врховног тужиоца Загорке Доловац
Не престају приговори и полемике у јавности у тзв. предмету "српско правосуђе". Док се чека да Скупштина Србије изгласа сет од пет правосудних закона који доносе новине у судски и тужилачки систем, а које су по оцени власти враћање отетог правосуђа, а по суду дела опозиције притисак на независност, поново су "заратили" министар правде Ненад Вујић и председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић и то око избора у тужилачком систему.
Након што су избори одржани, одлуком Стаменковића, а после седнице ВСТ на којој није било кворума, одбијени су приговори неколико тужилаца, али је Уставни суд одлучио да се они, ипак, прихватају, те се избори понављају на четири места.
Стаменковић је саопштио је да ће ВСТ "после одлуке Уставног суда због наводне повреде изборних права током избора за чланове ВСТ из реда јавних тужилаца, у складу са Уставом и законом донети даље одлуке о којима ће јавност бити обавештена". Наводи се да је ВСТ примио одлуку којом се усвајају жалбе шест јавних тужилаца које су изјављене због наводне повреде изборних права током избора за чланове тог тела из реда јавних тужилаца, али и критикује Уставни суд да није применио одредбе Закона о Уставном суду и заказао јавну расправу поводом уложених жалби и омогућио Високом савету тужилаштва да непосредно образложи основе и разлоге правних ставова које је изразио у донетим правним актима и изјашњењима".
Како се додаје, са великим жаљењем се констатује и да Уставни суд није са потребном и дужном пажњом анализирао све наводе приговора, а посебно решења и одговора на жалбе, које јасно указују на чињеницу да су избори за изборне чланове савета из реда јавних тужилаца организовани, одржани и закључени без било каквих примедби или приговора током изборног дана и да су изборни резултати неспорни.
"Такво поступање указује да је председник савета противправно и грубо прекршио начела колективног одлучивања. Постоје елементи који оправдавају разматрање покретања одговарајућих поступака ради утврђивања одговорности председника савета Стаменковића у складу са Уставом и законом. Министар правде ће предузети све неопходне радње ради заштите уставног поретка Србије, о чему ће јавност бити благовремено обавештена", закључује се у саопштењу Министарства правде где се подвлачи да је Уставни суд јасно констатовао да је оспорена решења донео председник савета и зато су ништавне.
Председник Народне странке и адвокат Владимир Гајић рекао је за Јутро на РТ да је Бранко Стаменковић десна рука врховног јавног тужиоца Загорке Доловац.
"Доловац већ 16 година директно утиче на сва напредовања и именовања, има своју личну мрежу којом држи контролу. Видимо да ће сада доћи до понављања дела избора за тужиоце. По правилима, требало је брзо да се одлучи по приговорима, није било кворума за седницу ВСТ, што је аутоматски значило да су приговори усвојени. Онда је Стаменковић донео једну чудну одлуку самостално и одбацио те приговоре. Уставни суд је затим одбацио ту његову одлуку и доћи ће врло брзо до нових избора", истакао је.
Он је навео да је у нашем правосуђу направљена велика грешка са уставним променама пре четири године у погледу тужилаштва.
"Заборавило се да је по подели власти на извршну, законодавну и судску, суд независтан, а не тужилаштво. Ни у једној земљи западне демократије тужилаштво нема овакву позицију као у нашем уставном систему, углавном је део извршне власти, тужиоце именује их краљ, министар правде, председник... Код нас је то измештено да Скупштина Србије са њима скоро ништа нема и долази до ситуација да се Доловац оглуши о позив парламента да поднесе извештај", истакао је Гајић.
Говорећи о новинама у пет закона, а у питању су предлози за измене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закона о јавном тужилаштву као и Закона о судијама – истакао је да "огромна већина није ни прочитала измене, јер оне нису толико значајне за грађане, изузев једне која предвиђа оснивање новог суда.
Ове новине доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново...
"Одредбе се углавном тичу организације унутар тужилачког система. Долази до једне промене која је добра. Трећи основни суд који покрива територије Нови Београд и Земун, који су велики по броју становника је толико закрчен, дуго се чека на исходе. Један део суда је изопштен у зграду на Тошин бунар, која није предвиђена да буде суд. Сада се оснива Четврти општински суд за који ће да буде надлежан за Земун и Сурчин, а трећи ће остати за Нови Београд. Нејасно ми је зашто то некоме смета", навео је.
Како је истакао, Одељење тужилаштва за високотехнолошки криминал је неоправдано у једном моменту изменама закона пало под надлежност тада републичког, а сада врховног државног тужиоца, уместо да буде посебно одељење Вишег јавног тужилаштва.
"Оно је изопштено као специјално тужилаштво. Док за тужилаштво за организовани криминал има смисла да буде посебно, за ово нема. То је посебно одељење у оквиру Вишег јавног тужилаштва, њиховог шефа одељења ће да именује високи јавни тужилац", рекао је.
Подсетио је да је поднео иницијативу за смену Доловац са око 32.000 потписа и да је његова странка тражила да се утврди одговорност због нефункционалности јавног тужилачког система. Измене закона у парламенту назвао је "ситним козметичким, а да биле озбиљне морали бисмо да мењамо Устав".
Навео је и да смо, као држава, потписници неколико конвенција УН које се односе на борбу против кријумчарења људи, нарко-мафије и "у том смисли наше тужилаштво и Министарство правде сарађују у сузбијању криминала".
"Неколико година амерички тужилац Дејвид Џенингс је годинама имао канцеларију у нашем тужилаштву, седео је на истом спрату са нашим тужиоцима. То је гурање прста у око суверенитету једне државе. Оно што не ваља у Србији је партијска држава као модел од 1945, али још горе од наших партија који хоће да управљају правосуђем, је да њима управља страни чинилац", навео је Гајић.
Иначе, Високи савет судства (ВСС) тражио је повлачење закона из процедуре. Како је саопштено предлагач (посланик СНС Угљеша Мрдић) није затражио мишљење савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза прописана законом.
ВСС сматра да ће "њихово доношење произвести озбиљне последице по правни систем Србије и по правну сигурност свих грађана".
"Предлаже се оснивање нових судова, а ни постојећи судови немају одговарајуће смештајне капацитете, што се одражава на услове за рад судија и запослених у судовима. Наведено је да укидање постојећих и оснивање нових судова, представља законски разлог за престанак функције председника укинутих судова, као и за премештај судија и запослених у новоосноване судове, а доношење тих одлука је у надлежности ВСС. Изменама Закона о судијама предлаже се омогућавање још једног мандата председницима судова. Председнику Врховног суда Уставом је онемогућен поновни избор, али ће законским изменама то бити могуће за председнике свих нижестепених судова", образложио је ВСС.
Live
