
Правци милитаризације Приштине: Угрожавање Срба на КиМ и дестабилизација региона
Интензивно наоружавање Приштине јасно показује офанзивне намере Приштине и представља опасност за српски народ на Косову и Метохији, али и додатни фактор дестабилизације региона, оценио је новинар и народни посланик Милован Дрецун.
"Поред свих проблема којима је Балкан оптерећен, сада се ствара класична војна формација која није безазлена, а интензивно наоружавање ремети и тако крхки баланс снага у региону", указује Дрецун, додавши да то ремети субрегионалне споразуме о контроли наоружања.

Он је нагласио да се ради о нечему што је потпуно супротно изјавама водећих западних држава које тврде да желе стабилност у региону, и истакао да је ова формација пре свега разлог за забринутост српског народа на КиМ, јер угрожава његову безбедност и опстанак.
Дрецун подсећа да се карактер ове формације може сагледати и кроз њену претходницу, такозвани Косовски заштитни корпус, који је чак и од тадашњег шефа УНМИК-а био оцењен као терористичка организација.
Према његовим речима, реч је о јасно израженим офанзивним намерама Приштине, чији је крајњи циљ инсталирање новоформираних војних снага на северу Косова и Метохије.
"Циљ је да се тамо стално стационирају и да изађу на административну линију, како би могле да имају утицај и са косовске, али и са стране централне Србије", каже Дрецун.
Он додаје да посебно забрињава могућност да би та формација, уколико би изашла на саму административну линију, офанзивним активностима могла да изазива инциденте и дестабилизацију југа централне Србије, пре свега у Прешеву, Бујановцу и Рашко-полимској области.
Дрецун подсећа и на разговоре које је водио у команди НАТО-а у Шапеу, где му је, како наводи, указано да постоје размишљања да се припадницима КБС-а омогући да заједно са Кфором патролирају дуж административне линије.
Правци милитаризације КиМ
Наводи да се у процесу милитаризације Косова и Метохије могу уочити неколико паралелних праваца.
"Први и најважнији је стварање, опремање, наоружавање и обучавање КБС-а, који је сада ушао у трећу фазу трансформације у тзв. војску Косова, која треба да се заврши до 2028. године, а све по НАТО стандардима", истиче Дрецун.
Он додаје да се истовремено сваке године повећава буџет за војне потребе, подсетивши да је и Аљбин Курти недавно изјавио да је за четири године издвојено око 430 милион евра, што је, како оцењује, значајна цифра.
Истиче да је један од праваца милитаризације и склапање билатералних безбедносних аранжмана са водећим западним државама, као што су САД и Велика Британија, додавши да се говори и о стратешком партнерству са Великом Британијом, које ће првенствено бити усмерено на војну сарадњу .
"Међу тим споразумима налазе се и они о размени поверљивих обавештајних информација", наглашава гост РТ Балкан.
Он указује да Приштина такође развија војну сарадњу са Хрватском и Албанијом, а као правац њиховог деловања наводи и учешће КБС на мултилатералним војним вежбама са појединим НАТО чланицама, као и у америчким вежбама попут "Браниоца Европе".
Дрецун истиче и да Приштине покушава да створи сопствену војну индустрију.
"Најављена је фабрика дронова у Гњилану, коју ће реализовати турска компанија, као и фабрика муниције која треба да их снабдева и омогући самостално снабдевање муницијом", каже Дрецун.
Он је нагласио да на потпуну милитаризацију Косова и Метохије указује и план Приштине о увођењу обавезног служења војног рока, као и усвојена уредба такозване владе Косова о јачању патриотске свести и очувању сећања на терористичку ОВК, према којој, свако ко жели обуку у руковању оружјем не мора да буде припадник КБС-а нити да служи војни рок, већ може да је добије, чиме се планира оспособљавање око 50.000 особа за руковање оружјем.
"Једима мета те војске може да буде српски народ и држава Србија", закључује Дрецун.
План којим руководи САД се приводи крају
Говорећи о томе да ли је у потпуности остварен план за формирање такозване војске Косова, који је генерал Ентони Велч представио још 2006. године у Вашингтонском институту, Дрецун каже да је тај план у завршној фази која треба да буде окончана 2028. године, али не искључује ни могућност да до тога дође и раније.
"Када се узме у обзир интензитет наоружавања и интензитет обуке припадника приштинских снага у иностранству, види се да се процес приводи крају и да је изузетно озбиљан", наглашава Дрецун.
Он посебно истиче да у наоружавању и обуци те војске учествују државе као што су САД, Велика Британија, Немачка и Турска, као и да је све усмерено ка интероперабилности – могућности за заједничко деловање те формације са осталим НАТО снагама.
"Све се развија у правцу који је планиран и којим руководи пре свега Америка", каже Дрецун, подсећајући да је и сам Аљбин Курти изјавио да је обука припадника такозваних КБС у иностранству учетворостручена.
На питање колика опасност прети од дронова-камиказа, имајући у виду да Курти у оквиру полиције формира јединице које користе такве дронове, као и зашто о томе ћуте Кфор и НАТО, гост РТ Балкан каже да је познато да се у оквиру косовске полицијске службе од самог почетка стварају паравојне формације, организоване на класичан војни начин.
Дрецун је оценио да се Београд определио да питање "Косова" решава апсолутно мирним и политичким путем, али да ће Србија реаговати уколико Приштина покуша да доврши масовно етничко чишћење Срба на Косову и Метохији, а Кфор не буде у могућности или не буде желео да заштити српски народ.
"Држава Србија неће оставити Србе на милост и немилост," закључује Дрецун.



