"Аушвиц" који је направљен за Србе: Годишњица затварања логора "Силос" надомак Сарајева

Логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, имао је све елементе концентрационог логора "Аушвица", којем је, уистину, недостајала само гасна комора.

У њему је било заточено око 600 Срба, а 24 особе преминуле су због последица физичког мучења и глади. 

Последњи затвореници логора са најдужим стажом у Босни и Херцеговини, пуштени су на слободу 27. јануара 1996. године. Тада су затворена врата пакла и зла, о којем су заточеници "Силоса" слушали, мислећи да су тортуре у нацистичким логорима, остале утемељене у далекој 1945. години.

Први заточеници овог логора били су заробљени војници – резервисти из касарна бивше Југословенске Народне Армије. Почев од 20. маја 1992. године, муслимански војници Армије БиХ почели су са привођењем Срба на "информативни разговор", да би нешто касније били довођени у "Силос".

Годишњица ослобoђeња Аушвица: Комеморација без потомака жртaвa и ослободилаца

У овим ћелијама, према речима сведока и преживелих, скоро да није било осветљења. Допирала је са једног малог прозора дневна светлост, који је био на висини од 10 метара. Затвореници су непрекидно били у ћелијама, а излазак на ваздух им није био дозвољен. 

"Тек новембра 1993. године, у присуству стражара дозвољена је неколицини затвореника шетња", пише у једном од сведочења.

Било је ту затвореника свих узраста, од 13 до 85 година, а највише српских цивила који нису ратовали, односно нису били чланови неких војних формација ЈНА или ВРС.

"Нисам видео ништа горе од овог логора"

Муслиманске власти БиХ су све логоре у којима су држани Срби од 1992-1996, па и логор "Силос", вешто сакривали од међународних организација које су за време рата долазили у Босну и Херцеговину.

Средином новембра 1992. године екипа британске телевизије први пут је дошла у посету "Силосу". Приказана им је само ћелија број један, а затвореници су добили више хране тог дана, како би се сав ужас кроз који пролазе Срби, британцима чинио мањим.

Међународни "Црвени крст" је своју делегацију први пут послао у овај логор тек 26. новембра 1992. године. Њих је предводио Марк де Перот, пореклом из Швајцарске. Он није разумео српски језик, већ је имао муслиманског преводиоца Суада, из Мостара. Након посете логору "Силос", Перот је био разочаран, рекавши да ништа горе није видео. Захваљујући тој посети, почетком децембра 1992. године затвореници су, први пут након толико времена, добили ћебад и пакете хране. Чак им је и следовање воде повећано, на "великих" десет литара по ћелији.

Скелани, 30 година од злочина: О тихом и тужном дечаку чија је кућа поново пуна радости

"Ја сам им била за све крива. Тукли су ме, претили да ће убити и мене и кћерку, чак су ме скинули нагу и исекли одећу да немам шта да обучем, пуцали на мене, након чега сам пребачена у болницу у Тарчину", рекла је једна од заточеница Радојка Пандуревић за српске медије. Она је потврдила да су тадашњи званичници у Влади БиХ, међу којима су и садашњи посланици у парламенту БиХ, долазили у "Силос" и били упознати о дешавањима у логору.

"Алија Изетбеговић је два пута био у близини "Силоса". Долазио је хеликоптером, а долазио је и када је била последња офанзива на Хаџиће, када је пружио подршку својој војсци. Значи, сви су знали за тај логор", напоменула је Радојка.

View this post on Instagram

A post shared by Ђорђо Шувајло (@istinomjeristinov)

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику у сарајевском насељу Пазарић, данас је служен парастос страдалима, након чега су се испред објекта некадашњег логора окупили преживели, као и потомци страдалих заточеника како би им одали почаст.

Председник Савеза логораша Републике Српске Ане Михајлов рекао је да је логор "Силос" један од бројних логора на подручју БиХ, али да је специфичан по томе што је формиран у мају 1992. године, а расформиран тек 27. јануара 1996. године, односно више од два месеца након потписивања Дејтонског споразума.