У Рачку се није догодио масакр, него акција антитерористичка акција српске полиције против албанских терориста – то је чињеница, изјавила је Даница Маринковић, истражни судија која је радила на случају Рачак 1999. године.
Маринковићева је у "Јутру на РТ" описала догађаје који су, највише захваљујући бившем шефу верификационе мисије ОЕБС-а Вилијаму Вокеру, послужили као оправдање за бомбардовање наше земље.
Управо је Вокер јануара 1999. године пред камерама први пласирао тврдњу о масакру над албанским цивилима, што је убрзо постало део доминантног западног наратива и један од кључних аргумената у кампањи против Србије.
"Изашао је са лажном, непровереном информацијом 16. јануара, да се у Рачку десио масакр над албанским цивилима и да је то починила албанска полиција. Да је он згрожен тиме шта је видео да се тамо десило", почела је Даница Маркинковић у "Јутру на РТ".
"Није био надлежан, нити овлашћен да излази на терен, још мање да у јавност излази са непровереним информацијама. Масакр се није десио, то је чињеница и ми смо је доказали", потврдила је.
У нашој емисији, говорећи од 27. годишњици "случаја Рачак", саговорница је описала како су изгледала три дана – од 16. до 18. јануара, током којих је истражна екипа више пута била под рафалном паљбом Албанаца, који су покушали да спрече увиђај.
Доказни материјал показује да није било масакра, већ оружаног сукоба са тзв. ОВК, што је потврђено на терену.
"Чињеница која није спорна – Рачак је било велико упориште те терористичке банде. Ту су имали штаб, формиране су јединице и војне формације... Док смо вршили увиђај и обилазили село, у једној кући смо пронашли њихов штаб, пронашли спискове ко је све био у тим јединицама..."
Пронађена је и велика количина оружја, више од тоне наоружања, које је пописано, фотографисано и пребачено као материјални доказ у магацин зграде полицијске станице у Урошевцу.
Почетак увиђаја је одложен јер је истражитељима била угрожена безбедност.
"Кренули су да пуцају на нас из свих праваца. Била је огромна пуцњава, полиција је предложила да се вратимо јер је био присутан мали број полицајаца, који су дошли само да обезбеде лице места", присетила се.
Договор је био да истражне екипе покушају да уђу у село и 16. и 17. јануара, али су у томе спречени јер су поново албански терористи пуцали на њих. Тек трећег дана, 18. јануара, Маринковићева је са истражном екипом ушла у село.
"Са мном је тада у село ушао велики број и домаћих и страних телевизија и медија. Свима сам дозволила да ме прате, да непосредно виде, снимају и питају шта мисле да треба. Присутна су била и тројица Вокерових сарадника – два Американца и један Италијан. Све што сам ја видела, видели су и они."
У рововима, који су били око брда на којем је смештен Рачак, пронађен је велики број чаура, док су у кући у којој је био смештен штаб пронађени ранчеви са ручним бомбама, униформе тзв. УЧК, као и митраљеско гнездо на врху брда Вис.
Од јула 1998, до јануара 1999. године, баш на том месту убијене су 24 особе (полицајци, војници, цивили), док је 25 рањено. Због терористичких акција Албанаца, српска полиција је организовала и извршила антитеростичку акцију, са циљем рашчишћавања терена од терориста и хапшења извршилаца дела тероризам.
"Тог дана када смо обишли село, у њему није било 'живе душе' – ни жене, ни деце, ни мушкараца цивила. Куће су биле празне, али читаве. Нису оштећене, нити срушене. Унапред су напуштене, Албанци су смишљено то урадили – жене и децу су изместили, да би могли да делују", истакла је Даница Маринковић.
Још један доказ медијске фабрикације јесте и проналазак 40 лешева у џамији, а на 45 како су западни медији покушали да прикажу. Истражни судија, са којим је био и професор Славиша Добричанин, вештак за судску медицину, пустио је медије унутар џамије како би могли све да сниме.
"Гласно сам му поставила питање: 'Да ли можете професоре да извршите визуелни преглед над свим лешевима који су у џамији, да видимо да ли има видних трагова да се над неким од лица десио масакр и које чињенице указују на то?' Професор Добричанин је јавно прегледао све лешеве и гласно, пред свима рекао: 'Судија, овде ни на једном телу нема трагова да је извршен масакр на било који начин.'", објаснила је Маринковићева како су раскринкане лажи око "случаја Рачак".
Лешеви су потом пребачени у Институт за судску медицину у Приштини, где је формиран стручни тим од српских, а потом белоруских и финских патолога. Сви они, осим Хелене Ранте, која је била на челу финске екипе форензичара, у завршном извештају потврдили су да нема доказа о масакру.
Уз њу, саговорница наводи и Вилијама Вокера као покретача наратива који је био потребан Западу. Касније је откривено да је добио и 70.000 евра за писање књиге о дешавањима у Рачку.
"То је циљно радио Вокер за кога тврдим да је био амерички шпијун који је добио задатак да измисли неки догађај, неки сценарио који ће послужити као повод – што је касније и уследило – за извршење НАТО агресије над СРЈ."
Као хероји су представљени припадници тзв. Ослободилачке војске Косова, иако се њиховим лидерима данас суди у Хагу за ратне злочине и злочине против човечности.
И на суђењу Слободану Милошевићу одбачена је оптужница која се тиче Рачка, али пропаганда није престала. Настављено је са лажним оптужбама, сугестивним питањима, па и фотографијама које нису биле из тог периода, а требало је да представљају "доказе" против српске полиције.
Настављено је подизањем оптужница у измишљеном суду у Приштини, а онда и играним филмом који најављује косовски продуцент Фитим Краснићи, а у којем би наводно требало да глуми и Роберт Де Ниро.
"То су све манипулације, једна игранка која иде у корист политике коју воде", закључила је Даница Маринковић.