Преговори о куповини руског удела у НИС-у улазе у завршницу, а председника Србије Александар Вучић рекао је да разговори са мађарском компанијом МОЛ нису једноставни, али да очекује позитиван исход у наредним данима. Очекује се да рафинерија у Панчеву, после застоја дужег од месец дана, настави са радом.
Снабдевање тржишта дериватима је стабилно, казао је за РТС Бојан Станић из Привредне коморе Србије, а такав тренд наставиће се и после 23. јануара, када се очекује да се или поново укине оперативна лиценца или да се продужи.
"Ми заиста верујемо да би лиценца требало да буде настављена, ако смо чули информације да смо при крају преговора и да ће то током викенда или евентуално који дан после оквир споразума бити послат америчкој администрацији на сагласност. Вероватно опет одређени период док се не реализује купопродајна трансакција", објашњава Станић.
Према његовим речима, то би значило додатан увоз нафте преко ЈАНАФ-а, што би довело до дугорочније стабилности у снабдевању и вероватно помогло да се НИС врати у нормалне оквире пословања.
Враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста
Станић, након посете министра спољних послова Мађарске Петера Сијарта и изјава да је купац пронађен, верује да неће бити проблема у функционисању НИС-а током ове године.
"А то је неопходно да бисмо имали враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста, јер смо од октобра, па закључно вероватно са јануаром, бележили пад прерађивачке индустрије што је доприносило и мањој стопи БДП-а", објаснио је Станић.
Када се погледа цела претходна година, индустрија је забележила позитиван раст, иако су поједини месеци имали смањење од неколико процената.
"Ми сада опет имамо НИС као горуће питање, али верујемо, таква су бар очекивања, да ће се то средити и да ћемо у другој половини године, већ после првог квартала, имати позитиван индустријски раст, што би свакако утицало да стопа раста ове године ипак буде већа него што је била прошле године", навео је Станић.
Комбинаторика у промени власничког удела
Говорећи о АДНОК-у, који се такође помиње у вези са куповином НИС-а, Станић истиче да је компанија из Емирата моћнија у смислу промета, а њена тржишна капитализација већа него код МОЛ-а.
"Сад се поставља питање ако је мађарска страна заинтересована за већински удео, то је 51 одсто, од 56 одсто колико руски власник има, да ли би компанија из Емирата, АДНОК, била заинтересована да узме свега пет одсто", наводи Станић.
Будући да сада постоје три заинтересоване стране, саговорник РТС-а поставља питање - колики је уопште простор за Србију да се укључи активније у завршне преговоре.
"Са друге стране, наводи се да би, у случају куповине од руског власника, могли да се отворе преговори између три стране – МОЛ-а, АДНОК-а и Владе Србије", истиче он и додаје да је најважније да НИС настави да функционише без претње укидања лиценце, чиме се елиминишу ризици секундарних санкција.
"У овом конкретном случају времена је све мање, не само у смислу 23. јануара или 24. марта, када истекне лиценца за преговоре о купопродаји. Једноставно, сама компанија је већ дуже времена под притиском и њена вредност се губи и поставља се питање ако би се, на пример, сада ови преговори одложили у неком песимистичном сценарију, уколико би пропали, што је мала вероватноћа, да ли би неки нови купац више био заинтересован по тој вредности да обештети", каже Станић.
Шта је камен спотицања на путу до договора?
Цена је, преноси Станић сазнања - највећи проблем.
"Чули смо процене различитих експерата да руски удео кошта око милијарду и по евра, са друге стране, руски власник 'Гаспром' очекује бар половину својих улагања у НИС, то се креће од две до две и по милијарде евра, сада су то све спекулације. Али сигурно да је, пре свега, највећи проблем и даље геополитика. Дакле, на који начин се руски утицај у НИС-у повлачи, а самим тим то вуче и различите друге утицаје, не само економске него и политичке", каже Станић и скреће пажњу на реализацију финансијске трансакције, будући да би новац од продаје могао да буде депонован на замрзнути рачун.
Који је интерес МОЛ-а, а који АДНОК-а?
Станић каже да је АДНОК компанија која располаже и резервама нафте.
Док је експлоатација нафте минимална у Словачкој, Хрватској, и Мађарској, где МОЛ има своје рафинерије, АДНОК је глобално активан.
"Међутим, имајући у виду да је тржиште Србије ипак релативно велико и значајно за МОЛ, већа је вероватноћа да ипак МОЛ буде тај који ће на крају купити руски удео", сматра Станић и наглашава да су рафинерија у Србији и српско тржиште толико значајни да не постоји ризик да се понови сценарио из Хрватске - затварање рафинерије.
Интерес Емирата у случају НИС не види, односно оцењује да је вероватно по среди добра воља да помогну, а имајући у виду политички однос између лидера две земље.
Одговарајући на питање на основу којих критеријума ОФАК доноси одлуке, каже да су то политички критеријуми. Додаје да не постоји јасан стандард који објашњава зашто је нешто дозвољено у Мађарској или у некој другој земљи, а није дозвољено у Србији.