Србија и Балкан
Друго полугодиште уз најаву реформе: Хоће ли у Србији часови трајати 30 минута?
Ускоро би могла да се догоди велика промена у образовном систему Србије и то највише због става да деца више немају могућност одржавања концентрације, већ је у питању "феномен дифузне пажње"
Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да ће сутрашњи, први школски дан у другом полугодишту, почети регуларно у свим школама на територији Србије.
"По свим информацијама којима ми располажемо, а ми смо формирали кризни штаб у оквиру Министарства просвете који координира рад са школским управама и директорима школа на територији читаве Србије, за сада, први школски дан ће протећи регуларно, неће бити преласка на хибридни модел учења, где се употребљава и онлине настава као нека врста замене за часове који се организују према моделу лице у лице", рекао је Станковић за РТС.
Додао је да је у три општине тренутно ванредна ситуација, али да ђаци и у тим општинама крећу редовно у школе.
"Хидрометеоролошке најаве су такве да ћемо можда имати још један хладни талас. Не треба да буде изненађење уколико се можда неки други модели наставе буду користили. Ако не буде електричне енергије у тим општинама, неће бити просто ни могућности да реализујете онлајн наставу."
Он истиче да је највећи број школа спреман да у року од неколико сати пређе на онлајн наставу.
"Највећи број школа већ искуства има са тим. Имали смо коронавирус, на жалост и политичке разлоге за онлајн наставу. Додуше не толико у основним школама, колико у средњим, а касније и високошколским установама, али мислим да то је и те како могуће", додао је министар.
У Министарству "гласно размишљају" о скраћењу часова
Говорећи о скраћењу часова на 30 минута, Станковић је казао да у Министарству о томе отворено и гласно размишљају.
"Мислим да постоји нека врста психолошког оправдања. То је да управо под утицајем ових нових технологија имате феномен дифузне пажње", открио је Станковић.
"Ви не можете да будете фокусирани на један предмет, него просто врло лако крећете са једног на други садржај. То просто ствара ефекат код деце да ви не можете да останете фокусирани на неких 45 минута, колико максимум траје концентрација и код зрелих људи."
Указао је да процедура није лака и да отвара дебата за ову промену.
"Слушамо различите аргументе за и против. Након тога иде практични део који подразумева институционалну реорганизацију распореда часова, алокације наставног кадра и можда пријем нових људи, јер ће бити више часова."
"Има ту доста међукорака док не заживи, али у сваком случају можда ћемо кренути са неким пилот програмом, јер промене у образовању морају да буду рационалне", навео је Станковић.
Пета београдска гимназија и проблеми у академској заједници
Говорећи о конкурсу за директора Пете београдске гимназије, министар просвете је рекао да се од половине фебруара може очекивати расписивање тог конкурса.
"Ми смо више пута рекли да је за нас преференца кандидат који би дошао из саме гимназије. Ко ће то бити, то је ствар надлежних институција које о томе одлучују. Министарство гарантује да ћемо радити на томе да, као што смо спасили наставни процес дислокацијом Гимназије и омогућили да деца не стагнирају у погледу свог учења, да ћемо исто тако и расписати конкурс", казао је.
Нагласио је да је садашња в. д. директора Данка Нешовић била изложена великим критикама, а да је била и угрожена њена безбедност.
"Тај в. д. директора, да подсетим, дошао је на то место због тога што претходни, регуларно изабрани директор због обојене револуције није могао да испуни свој мандат. Дакле, није Данка Нешовић пала с неба, она је дошла као неко ко треба да уведе ред у школи и дошло је до отпора томе, направљена је криза. Та криза је, надам се, за нама и идемо у сусрет новом избору директора", навео је Станковић.
Указао је да Министарство просвете тражи поновни избор декана Факултета политичких наука (ФПН) због тога недостатака кад је реч о начину на који је извршена кандидатура.
"Ми се не бавимо кадровским решењима, ми се бавимо процедуром просветне инспекције у интеракцији са ФПН-ом. Више пута је инспекција изашла са извештајима који су прецизно дефинисали шта су недостаци те процедуре. Ми нисмо улазили у то ко је декан, ми смо улазили само у процедуру. Оно што је кључно за разумевање тог случаја је начин на који је извршен избор", нагласио је министар просвете.
Указао је да се у нашој академској и широј јавности не говори о, како је рекао, скандалу на Медицинском факултету, где је Савет као овлашћени орган изабрао Наташу Илић, а да ректор Београдског универзитета Владан Ђокић одбија да верификује њен мандат и одбија се верификација мандата чланова наставне групације биомедицинских наука на Универзитету.
"Тиме се успоравају избори у наставном научном већу. Дакле, два случаја се третирају на различит начин - тамо где је незаконит избор, ту је проблем политика. Тамо где је законит избор, ту је проблем институционална обструкција ректората", закључио је Станковић.
Live
