Тишина суда у Приштини: Рашићев избор као преседан

Избор Ненада Рашића за потпредседника скупштине у Приштини, мимо воље већине српских посланика и уз отворено кршење скупштинских правила, отворио је нову уставноправну кризу на Косову и Метохији, док се Уставни суд већ месецима не изјашњава о жалби Српске листе. У тренутку када се формира нови сазив скупштине, ћутање суда прети да претвори спорну одлуку у преседан, а читав процес конституисања институција у правни хаос са далекосежним последицама.

Чије интересе заступа Рашић на КиМ: Курти прогони Србе, он прича о доброј сарадњи са њим

Како подсећа "Косово онлајн", лидер Странке за слободу правду и опстанак изабран је за потпредседника скупштине након што нико од посланика Српске листе, која је имала девет представника, није добио довољан број гласова. Рашића нису предложили српски посланици и то Српска листа сматра противно прописима, због чега је поднела жалбу Уставном суду 16. октобра.

Према Пословнику о раду Скупштине, кандидата за заменика председника Скупштине из српске заједнице предлаже већина посланика српске заједнице, што би значило да он мора да има подршку барем шест српских посланика. Пословник, такође, предвиђа да у случају ако кандидат није предложен, предлог кандидата буде одређен жребом, у присуству посланика одговарајућих заједница.

Поједини правници на Косову и Метохији сматрају да је важно да Уставни суд разреши недоумице у овом случају што пре, односно пре почетка процедура за конституисање нове Скупштине, како би се избегле евентуалне нејасноће и могућа блокада њеног формирања.

Курти: Надам да ћемо изабрати Рашића, он признаје "Косово"

Политиколог Огњен Гогић каже за "Косово онлајн" да доношење одлуке Уставног суда траје неразумно дуго.

"Пресуде нема више од три месеца. Уставни суд се прошле године чак три пута изјаснио у вези са кризом са конституисањем парламента и сва та питања су била и компликованија за разматрање, па му је требало мање времена да на њих одговори", указује он.

Мишљења је да би у интересу ефикасности конституисања нових институција на Косову и Метохији, као и њихове легалности, било потребно да се Уставни суд што пре огласи поводом жалбе Српске листе. Тиме што су одржани избори и што се конституише нова скупштина, како каже, није нестала потреба и обавеза Уставног суда да одговори на ту жалбу.

Суд, према речима Гогића, у пресуди по овом питању, у суштини треба да се надовеже на своје претходно разматрање, јер се већ бавио темом избора потпредседника из српске заједнице када је одговорио на прву жалбу Српске листе током формирања прошлог сазива парламента.

"Утолико је још чудније да му треба толико времена, а да се притом ни на који начин није огласио да каже када би могла да се очекује пресуда, а није увео ни привремену меру", каже Гогић.

У теорији, истиче, суд може да прихвати жалбу Српске листе, иако претходни сазив скупштине никада није ни био конституисан, нити је могао да буде распуштен.

Српска листа поднела жалбу због избора Рашића за потпредседника скупштине на КиМ

"Суд би могао да каже да су и ови избори који су одржани заправо били нерегуларни, да нису могли да се одрже, да је то све ништаво. То би онда тек била невероватна уставноправна криза у којој би се Косово нашло, тако да је потпуно несхватљиво да Уставни суд није имао обзир о контексту у ком се све то одвија", оцењује он.

А шта би било ако би конституисање новог сазива парламента после избора одржаних 28. децембра почело без одлуке Уставног суда?

Гогић верује да би Рашић поново био изабран за потпредседника скупштине, јер је то овог пута једноставније пошто Аљбин Курти може да формира већину и без договора са другим албанским партијама.

"Онда ће вероватно да се понови ситуација да Српска листа поново уложи жалбу", каже он.