Србија и Балкан
Како су Американци анализирали БиХ: Бошњачки политичари, Муслиманска браћа и улога Мустафе Церића
Позиви за поновно увођење традиционалног исламског права, односно шеријата, изазивају противљење босанских Срба и Хрвата, као и носталгија за Османским царством и Исламским калифатом коју деле кључни бошњачки лидери, Организација исламске сарадње и турска влада, наводи се у извештају из 2014. урађеном за потребе Војног колеџа
Анализа "Исламизам и безбедност у Босни и Херцеговини" Лесли С. Лебл, угледне аналитичарке из САД, написана 2014. године за потребе Војног колеџа САД (US Army College), сугерише креаторима америчке политике да се, у погледу убрзаног пријема Босне и Херцеговине (БиХ) у НАТО, "усредсреде на шире политичке проблеме који до сада нису добили довољну пажњу".
Јанусово лице муслиманских политичара у БиХ
По њој, то су опасност од наметања централизоване БиХ коју Срби никада неће прихватити и опасност од дељења поверљивих информација и учешћа у одлучивању са босанским политичарима и представницима који имају везе са Муслиманском браћом и Ираном.
Из анализе Лесли С. Лебл јасно се види да су, подржавајући муслиманске политичаре у БиХ, Американци одлично знали за Јанусово лице њихове политике, оно сакривено иза њихових "грађанских", "европских" и "демократских" жеља, порука и осмеха.
Муслиманска браћа, Ал-Каида, Иран...
"Иако су нивои исламистичког тероризма и сепаратистичких покрета упоредиви са другим деловима Европе, у Босни су посебно проблематични из два разлога. Прво, високи политички и верски лидери Бошњака (муслимана) имају дугогодишње везе са Муслиманском браћом и исламистичким терористичким организацијама, укључујући Ал-Каиду и Иран, које веома невољно напуштају", упозорава Лесли С. Лебл.
"Друго, исламизам значајно доприноси неефикасности Босне као државе. Позиви за поновно увођење традиционалног исламског права, односно шеријата, изазивају противљење босанских Срба и Хрвата, као и носталгија за Османским царством и Исламским калифатом коју деле кључни бошњачки лидери, Организација исламске сарадње и турска влада", истиче Лесли С. Лебл у поменутој анализи.
Исламистичке везе бошњачких политичара опасност по НАТО
Отуда, закључује она, европска команда НАТО-а и Канцеларија секретара одбране САД требало би да, како је дословно навела, упозоре креаторе политике у Вашингтону на опасности по креирање политика у оквиру НАТО-а и на његово свакодневно функционисање, које произилазе из исламистичких веза појединих бошњачких лидера и представника.
Лесли С. Лебл истиче да већина западних посматрача одбацује упозорења о опасностима исламизма као грубу српску или хрватску пропаганду, чији је циљ подривање БиХ.
"При томе се обично истиче да је мало вероватно да исламизам постане значајна снага, јер се већина Бошњака и даље придржава свог традиционално умереног и релативно секуларног облика ислама. Међутим, докази који потичу превасходно из бошњачких и западних извора откривају сложенију и забрињавајућу слику", наводи Лесли С. Лебл.
"Замагљена граница између насиља и ненасиља"
"Исламисти се обично деле у две категорије: насилни исламисти, који отворено воде свети рат, односно џихад, и њихови ненасилни пандани, који га јавно одбацују – осим у случајевима деловања против Израела или западних снага које се боре у муслиманским земљама. Међутим, везе између насилног и ненасилног исламизма, иако се често поричу, постају све очигледније. Ово је посебно изражено у земљама као што су Египат, Либија, Тунис и Сирија, где Муслиманска браћа – најпознатија група у ненасилној категорији – данас отворено учествују у борби за власт", наводи Лесли С. Лебл, уз напомену да докази из Босне, такође, показују "замагљену границу између насиља и ненасиља".
У БиХ делују три групе исламиста
Она, стога, сугерише да је корисније разликовати три главне групе исламиста у Босни: оне повезане са Муслиманском браћом чији припадници учествују у демократским институцијама и често јавно заступају западне вредности, затим оне који су укључени у терористичке активности, односно џихад и такозване вехабије, следбенике саудијског фундаментализма који одбацују западне институције.
Циљ је замена западног права шеријатским
"Иако постоје тензије и спорови између ове три групе, све се слажу око циља замене западног права шеријатским правом. Све три групе такође имају везе са бошњачком политичком и верском елитом", наводи Лесли С. Лебл.
Она даље појашњава да се исламизам у Босни први пут појавио 1941. године, када су Алија Изетбеговић и други основали организацију Млади муслимани, групу обликовану по узору на Муслиманску браћу.
Бошњачки политичари следе исламистички пут Алије Изетбеговића
"Изетбеговићева чувена политичка расправа из раних седамдесетих година 20. века, 'Исламска декларација', садржала је бројне исламистичке концепте, што потврђује његову личну наклоност тој идеологији. Ова, наизглед давна историја, изненада је оживела када је Изетбеговић 1990. године основао политичку странку чије су унутрашње језгро чинили бивши припадници Младих муслимана, надмудрио своје умереније ривале и постао председник Босне", наводи Лесли С. Лебл, подсећајући америчке званичнике да Изетбеговићево наслеђе живи и даље, јер његов дугогодишњи сарадник Харис Силајџић и син Бакир иду његовим стопама, како је дословно навела, као председници Босне и као симпатизери исламизма.
Мустафа Церић међу најважнијим спонама бошњачке политике са Муслиманском браћом
Она упозорава и да су у време када је њена студија објављена у САД, дакле 2014. године, везе са Муслиманском браћом веома значајне и то посредством истакнутог бошњачког лидера Мустафе Церића.
"Церић је годинама обављао дужност реис-ул-улеме у Сарајеву и био на челу званичне Исламске заједнице. Поред тога, сматра се и једном од водећих бошњачких политичких личности сам по себи. Иако се о активностима Муслиманске браће у Босни мало говори и пише, највиши бошњачки лидери – које западњаци доживљавају као представнике умерених, релативно секуларних муслимана – у стварности су блиско повезани са том организацијом или јој дубоко наклоњени. Њихови ставови и односи усмеравају Босну ка исламизму и муслиманском свету, истовремено удаљавајући Бошњаке од босанских Срба и Хрвата, њихових суграђана", наводи Лесли С. Лебл, која констатује да велики део подршке бошњачким националистичким странкама и њиховим политикама долази управо од Мустафе Церића.
Церића у Сарајеву називају хомо дуплекс
"Он је годинама предводио Исламску заједницу, званичну муслиманску организацију у Босни и Херцеговини. Упркос свом положају у верској хијерархији, Церић је, према речима једног босанског активисте за људска права, играо и наставља да игра све значајнију политичку улогу међу Бошњацима, која често превазилази улогу било ког политичара. Попут Силајџића, Церић се позиционирао у опозицији према Додику, настављајући ратну реторику тако што је Бошњаке представљао као жртве које се налазе у смртној опасности од Срба", наводи Лесли С. Лебл.
Она подсећа да је Церић у Западној Европи слављен као умерени муслиман, а да код куће ужива сасвим другачију репутацију, јер је код куће познат под надимком "хомо дуплекс", човек са два лица.
Церић и "европске" исламистичке организације
"Тај надимак произлази из бројних показатеља да он није нимало умерен – процена која се заснива на његовим везама са Муслиманском браћом, његовим ставовима о увођењу шеријатског права и његовим позицијама у вези са вехабизмом. Оне се крећу од одбијања да буде осуђен до упућивања оптужби за исламофобију свакоме ко га критикује", наводи Лебл, истичући да везе Мустафе Церића са Муслиманском браћом проистичу из његовог чланства у две паневропске организације.
Прва је Европски савет за истраживање и фетву (European Council for Research and Fatwa), групи повезаној са (Муслиманском) Браћом којом председава шејх Јусуф ал-Карадави, духовни вођа (Муслиманске) Браће, као и "Радикални средњи пут" са седиштем у Великој Британији која обухвата широк спектар научника повезаних са глобалном Муслиманском браћом.
"Декларација европских муслимана"
Она подсећа у својој анализи из 2014. године да је Церић више пута јавно заступао ставове који су у складу са идеологијом Муслиманске браће.
"На пример, 2006. године издао је документ 'Декларација европских муслимана', у којем је саопштио да су европски муслимани (укључујући Бошњаке) у потпуности посвећени вредностима демократије и људских права, али је истовремено позвао, између осталог, на делимичну примену шеријата. Неколико година касније, у говору у Берлину, изнео је став да примена шеријата не би била у супротности са Уставом Босне", наводи ауторка.
"Добри" и "лоши" Бошњаци
"Али, Церић иде далеко изван онога што би било потребно да једноставно попушта јачем играчу. Он напада критичаре вехабизма као исламофобе (познат, али слабо дефинисан појам који су сковала Муслиманска браћа) и предводи развој концепта добрих и лоших Бошњака".
Који су "добри", а који су "лоши" муслимани, односно Бошњаци, објаснила је амбасада САД у Сарајеву у тајном извештају из 2009. године, који цитра Лебл, а који је објављен посредством "Викиликса":
"Добри Бошњаци, према овом виђењу, јесу они који заступају конзервативне политичке и верске идеале. Умеренији и секуларни идеали, по подразумеваном значењу, припадају лошим Бошњацима. Саопштења Исламске заједнице, посебно њеног лидера Церића, која оне који критикују Исламску заједницу означавају као исламофобичне, додатно су појачале ову поларизацију међу Бошњацима“, наведено је у поменутој депеши америчке амбасаде у Сарајеву.
Организацији исламске сарадње дели визију глобалног калифата који примењује шеријат
Лесли С. Лебл подсећа америчку војску и званичнике да БиХ ужива статус посматрача у Организацији исламске сарадње за коју Саудијска Арабија обезбеђује највише финансијских средстава, а у којој су Иран, Пакистан, Малезија, Индонезија и Турска остали водећи чланови.
"Иако није исламистичка организација, Организација исламске сарадње посвећена је промоцији ислама широм света и подршци муслиманским мањинама у неисламским земљама. Организација дели визију глобалног калифата који примењује шеријат и, у ствари, тврди да је сама његово актуелно остварење. Понекад чланови организације исламске сарадње могу да буду у несагласју са Муслиманском браћом, али обе организације, упркос томе, сарађују како би промовисале заједничке циљеве", пише Лебл и закључује да би коначно чланство БиХ у НАТО‑у довело до других питања, не само зато што део бошњачке политичке елите има везе са исламистичким групама попут Муслиманске браће, већ и зато што БиХ отворено негује ближе везе са Ираном у време када је западни свет уједињен у примени санкција тој земљи.
"Такође је тешко предвидети како ће Босна и друге балканске земље са великим муслиманским становништвом и растућим утицајем исламизма реаговати на будуће НАТО кризне операције у муслиманским земљама", упозорила је америчку армију и званичнике Лесли С. Лебл.
Live
