Избор који нико није очекивао – тако би се могла описати одлука министара финансија еврозоне да за новог потпредседника Европске централне банке изаберу гувернера Хрватске народне банке Бориса Вујчића. Одлука је донета упркос отвореном противљењу Европског парламента и противно проценама да је фаворит за функцију био фински кандидат Оли Рен.
У завршном кругу гласања Вујчић је однео победу над Реном, након што су претходно из трке испали тешкаши попут Португалца Марија Центена и Летонца Мартињша Казакса, управо кандидати које је ЕП највише заговарао. Естонија и Литванија елиминисане су већ у првом кругу.
Одлука долази у тренутку када администрација Доналда Трампа врши снажан притисак на америчку централну банку да снизи каматне стопе, па се избор Вујчића у Бриселу тумачи као покушај Европске уније да демонстрира "институционалну независност" и задржи дистанцу од политичких центара моћи.
Како наводе дипломатски извори за "Политико", Вујчић је добио потребних 16 гласова министара који представљају најмање 65 одсто становништва еврозоне, што значи да је имао подршку највећих чланица монетарне уније.
"Лудо", била је кратка реакција једног европског дипломате после гласања. Други су били прагматичнији:
"Он је најискуснији централни банкар међу кандидатима."
Почетак велике борбе за врх ЕЦБ
Избор потпредседника ЕЦБ није само техничка одлука. Он означава почетак шире борбе за контролу над најважнијом финансијском институцијом Европе. У наредне две године биће упражњена чак четири места у Извршном одбору ЕЦБ, укључујући и место председника, на којем је тренутно Кристин Лагард.
Именовањем Вујчића европске престонице су практично оставиле отворено поље за будуће договоре – посебно уочи избора наследника Лагардове, чији мандат истиче у октобру 2027. године.
Иако се Вујчић у Бриселу сматра "умереним јастребом", он не припада класичној подели на северне фискалне тврдолинијаше и јужне заговорнике лабавије политике. Управо та неутралност, према изворима из ЕУ, била је кључна за његов избор.
Хрватска – изненађење из другог плана
Посебно је занимљиво да Хрватска до сада није важила за озбиљног кандидата за овакву позицију. У еврозону је ушла тек 2023. године, док неке државе које су евро увеле знатно раније, попут балтичких земаља, и даље немају представника у врху ЕЦБ.
Вујчић сада улази у политички осетљиву фазу: мораће да се појави пред Европским парламентом, који је његов избор већ оценио као политички проблематичан. Иако гласање парламента нема обавезујући карактер, негативан исход би био озбиљан ударац његовом легитимитету. Слично се догодило у случају из 2012. године, када је избор Ива Мерша из Луксембурга изазвао отворени револт посланика.
Избор хрватског кандидата шаље јасну поруку: Европска унија жели да покаже да монетарну политику неће препустити политичким притисцима, ни из Вашингтона, ни из сопствених институција. У исто време, то је и сигнал да се борба за врх ЕЦБ тек захуктава и да ће наредне две године донети озбиљне политичке трговине унутар Уније.