Србија и Балкан
Братина за РТ Балкан: Непостојање Савета РЕМ-а одговара само онима који то користе за критику Србије
Министар информисања поручује да је избор блокиран због политичких и НВО притисака, док се Савет не формира и медијски хаос остаје ван контроле
Сага о Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) се наставља. После избора крњег Савета РЕМ-а и оставке четири члана, поступак за избор нових је обустављен. Конкурс је пропао јер се на јавни позив, који је крајем прошле године расписао парламент, није јавио нико.
Скупштински одбор за културу и медије добио је бројне примедбе да је конкурс расписан у неповољном тренутку, јер је јавни позив објављен 3. јануара у суботу, а од 15 дана, колико је трајао, чак седам дана су била нерадна. Због тога је прикупљање документације и учешће у поступку било отежано. Иако Одбор тврди да је све било спроведено у складу са законом, у одлуци се наглашава да је за избор нових чланова, поред законитости, неопходан и што шири легитимитет, односно учешће већег броја организација. Зато се закључује да је у државном и друштвеном интересу да се поступак поништи и распише нов конкурс под оптималнијим условима.
Председник Србије Александар Вучић позвао је председницу Народне скупштине Ану Брнабић да се поново отвори дијалог са невладиним сектором и да се у процес укључе сви заинтересовани.
Притисци, а не закон, довели до блокаде
Министар информисања Борис Братина оценио је за РТ Балкан да је до застоја дошло због повлачења кандидата, а потом и оставке чланова Савета РЕМ-а, што је онемогућило почетак рада овог тела.
"Чланови Савета РЕМ-а се бирају на две, четири и шест година како би тело што мање било изложено политичким или другим притисцима. Али оно је већ оптерећено – пре свега притисцима невладиних организација и странаца, који су захтевали да имају већину", рекао је Братина.
Он се осврнуо и на тврдње да током поступка није поштована законска процедура.
"Према Закону о електронским медијима представници националних мањина имају право да дају једног члана у састав Савета РЕМ-а и они су то и урадили. Међутим, две националне заједнице су сматрале да, зато што су најбројније, њихов представник мора да буде у том телу. Међутим, Савет националних мањина је изгласао свог представника, што је било потпуно законито, али је постало проблема за оне коју су схватили да неће имати већину у том телу. Након тога су (Родољуб) Шабић и остали повукли своје кандидатуре и поднели оставке", навео је министар.
РЕМ нужан, али је процес избора изложен опструкцијама
На питање зашто је члан из реда националних мањина камен спотицања, Братина одговара:
"Зато што је РЕМ тело које има одређене надлежности. Шта год ја мислио о регулаторним телима, без РЕМ-а нема надзора над електронским медијима, нема заштите деце, мањина. РЕМ има законска основа да делује, али је процес избора за Савет је очигледно подложан многим опструкцијама."
Додаје да су последица тога озбиљне.
"Ми сада немамо тело које може да изриче мере. Постоји читав низ ексцеса у програмима, али нема ко да кажњава. Ми сада немамо тело које би се тиме бавило", казао је Братина и додао да сматра да не би требало ићи на додатан избор, већ да се читав поступак комплетно понови.
НВО желе већину и политички утицај
Осврћући се на тврдње да су кандидате предлагали неовлашћени предлагачи, Братина категорички одбацује:
"Ниједан предлагач не може да узурпира право на предлагање кандидата и тражи 'проевропске квоте' и 'идеолошку контролу'. Суштина је да друга страна жели да управља РЕМ-ом."
На питање какву улогу у избору Савета РЕМ-а имају НВО, Братина каже да према закону оне могу да предлажу кандидате, дискутују, али не и да инокосно доносе одлуке.
"А оне се тим послом баве дуго. Тако је било и са претходим саставима Савета РЕМ-а, па и сада. Оне су ту да промене већину и да врше притисак. Оне су организације за притисак. Сматрам да треба донети закон о НВО који ће напокон регулисати њихов рад. Оне се позивају на права, а онда их крше, прекорачују линију, утичу, зову разне европске представнике који ће вршити притисак на власт. То је нека врста притиска одозго, уместо да буду израз појединачних народних идеја, постају елемент власти који не додирује народ", истиче Братина.
На инсистирање Брисела да у Савету РЕМ-у буду присутне НВО, односно представници цивилног друштва, министар информисања одговара:
"А шта су ови други чланови? Да ли су они милитарни чланови? Зар чланови националних мањина нису цивилно друштво? То је присвојено као поље деловања НВО, као да су оне једине задужене за цивилно друштво. Па, држава руководи својим цивилним друштвом, а НВО су згодне у облику саветодавне улоге. Не улоге да врши притисак."
РЕМ се не реформише тако што га немате
Говорећи о стању у медијима, министар упозорава да не можемо да говоримо о реформа РЕМ-а, када не можемо ни његов Савет за изаберемо.
"Ако се прихватимо, а јесмо, да имамо регулаторно тело онда оно мора да ради. У последњих годину и по дана, а и раније, екстремно су се појачали ставови на одређеним програмима. Кажњавање од стране Савета РЕМ-а није произвело никакве последице. Имамо и стратешки тешку ситуацију, они које би највише требало кажњавати се не налазе у пољу нашег закона, али се зато налазе на нашем дигиталном небу. И непрекидно спроводе своју пропагандну активност и ви им не можете ништа. Томе није крив РЕМ, већ законска регулатива коју треба мењати", наглашава Братина.
На питање коме одговара да нема РЕМ-а, нема дилеме:
"Ономе ко ће да критикује Србију што нема РЕМ-а. То је парадоксално – спречите да се РЕМ изабере, онда због тога критикујете државу. То ће бити само додатан аргумент онима из Европске уније који буду долазили на преговоре. Ова власт није била дужна да поново расписује конкурс за РЕМ, могло је да буде 9:0. Политичи опоненти би могли мало да покажу да су опоненти, а не непријатељи."
Live
