Премијер тзв. Косова Аљбин Курти рекао је да је добио упозорења о могућем смањењу подршке Запада, уколико Приштина не буде конструктивна током дијалога са Београдом
Он је рекао и да није позван на састанак који ће 31. јануара организовати америчка амбасада у Приштини, а на којем ће се разговарати о формирању Заједнице српских општина (ЗСО).
Он је у интервјуу за "Радио Слободна Европа" рекао да је тај састанак резултат инсистирања специјалног изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара.
Како је рекао он није позван на састанак, али они који су позвани отићи ће и разговарати о ЗСО.
Курти је током интервјуа критиковао Ескобара јер, како је рекао, он у Београду није тражио признање тзв. Косова, али је у Приштини рекао да ће се до формирања ЗСО доћи без обзира на Куртијев став.
Он је оптужио Београд да "жели још једну Републику Српску" унутар Косова и додао да "ЗСО, која је заснована на предлогу бившег председника (Финске) Ахтисарија", као и да није у складу са уставом "Косова".
Он је нагласио да у Србији има "више несрба него на Косову неалбанаца", као и да је "Косово" проглашено "мултиетничким".
На питање новинара да ли је за њега реално да се Приштина суочи са санкцијама попут смањења међународне подршке ако не буде напретка у дијалогу Курти је рекао да му је наговештено "да очекивана подршка Косову неће бити таква ако Приштина не буде конструктивна" током дијалога.
Говорећи о европском плану за нормализацију односа Београда и Приштине, Курти је рекао да му он није представљен у форми "узми или остави", већ као платформа за даљу дискусију.
Како каже, европски предлог је добра основа за разговор, али каже и да не садржи све што би Приштина желела.
"Мој главни приговор, а има и других, тиче се универзалног признања које нам је потребно унутар ЕУ и НАТО, где тежимо да се учланимо", рекао је он и изразио наду да ће "нормализација бити потпомогнута признањем пет држава које то још нису урадиле".
Он је рекао и да не верује да су званичници у Београду прихватили предлог, док је српске примедбе назвао "абнормалним".
"Сваки споразум који у средишту нема узајамно признање за нас је непотпун", рекао је приштински премијер.
Курти је рекао и да очекује интензиван дијалог са Београдом, како би договор био постигнут у поменутом временском оквиру, а то је март 2023. године.
Вјоса: Имаћемо представника
С друге стране председница тзв. Косова Вјоса Османи послаће представника свог кабинета на дискусију о Заједници српских општина коју америчка амбасада организује 31. јануара, преноси Кљан Косова.
То је потврдио саветник за медије у Председништву Беким Купина.
"Председница Османи ће на овај састанак послати представника свог кабинета", каже се у одговору Купине за Кљан Косова.
Петковић: Патолошка мржња
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Петар Петковић оценио је да је тиме што Аљбин Курти није позван на дискусију о формирању Заједнице српских општина у организацији америчке амбасаде у Приштини, Курти добио најјаснију поруку до сада - да нико нема разумевања за оне који газе и руше споразуме.
"У својој патолошкој мржњи према сваком постигнутом споразуму и договору са Београдом, Аљбин Курти је почео да се обрачунава и са америчким изаслаником за Западни Балкан због његовог инсистирања на формирању Заједнице српских општина. У својој увређености Курти није приметио како сам себи скаче у уста, па прво каже да нема хијерархије споразума, већ хронолошког редоследа чиме је дао кључни аргумент за формирање ЗСО на који га обавезује првих шест тачака Бриселског споразума", саопштио је Петковић.
Како је додао, тиме је Курти признао и да је на њему и властима у Приштини да прво испуне свој део обавеза на који Срби чекају исувише дуго.
"А када је такође реч о хронологији, Курти добро зна да је ЗСО договорена пре десет година, тако да је та обавеза Приштине одавно требало да буде испуњена. Није Бриселски споразум Куртијева прћија да њим располаже по свом нахођењу, јер потписи и обавезе у споразуму обавезују све. То је лекција коју ће Курти морати да научи", навео је Петковић.