Само два дана пошто је Мираш Дедеић, самозвани "архиепископ цетињски и митрополит црногорски" упутио писмо васељенском патријарху Вартоломеју, и други самозвани, неканонски "архиепископ цетињски и митрополит црногорски", вођа друге струје унутар тзв. Црногорске православне цркве, Борис Бојовић, пожурио је успостави контакт за Васељенском патријаршијом и да о томе обавести црногорску јавност.
Веома интересантно, оба, хитна контакта расцепљених крила тзв. ЦПЦ долазе само који дан пошто је Спољна обавештајна служба Русије саопштила да се се патријарх Вартоломеј спрема да призна канонски непризнату Црногорску православну цркву.
Најпре је на Крстовдан Мираш Дедеић упутио писмо Вартоломеју у коме, уз низ комплимената васељенском патријарху, поручује да је "и пред Богом и пред Црквом спреман да преиспита све своје поступке".
"Ви добро знате да су ми, у тренутку доношења одлуке о мом искључењу из окриља Васељенске патријаршије, стављене на терет двије оптужбе: прво, да сам приступио 'секти Антонија Абрамовића' без канонског отпуста, и друго, да сам нарушио канонско јединство Српске православне цркве. Овђе желим да то јасно, недвосмислено и историјски тачно кажем: као клирик Васељенске патријаршије, моје свештенослужење и мој канонски пут нијесу се одвијали унутар јурисдикције Српске православне цркве, те је самим тим и оптужба о „нарушавању њеног јединства” канонски, историјски и правно неутемељена", навео је Мираш у писму Вартоломеју подвлачећи да на овај начин отвара "једно дубоко лично, али и црквено питање, које деценијама оптерећује могућност праведног рјешења црквеног статуса у Црној Гори."
Осим овог, Мираш у писму Вартоломеју наводи како "медијски спинови који се сада покушавају водити и преко питања Црногорске православне цркве" имају за циљ да "васељенског патријарха ослабе у историјској одлуци о признању аутокефалности Украјинске цркве", али и у његовом "доследном залагању за канонски поредак у балканским, балтичким и другим земљама".
"Обраћамо Вам се у времену у којем се, нажалост, поново свједочи покушајима да се Ваше име, Ваш ауторитет и Ваше достојанство дискредитују кроз синхронизоване и перфидне кампање, иза којих, по свему судећи, стоје структуре руских безбједносних и црквено-политичких интереса", навео је Мираш у писму Вартоломеју.
Данас, два дана после поменутог писма, један од подгоричких портала под насловом "Борис и архиепископ из Васељенске патријаршије" објављује фотографију и вест да се током званичне посете Риму и Ватикану, протекла два дана, поглавар тзв. Црногорске православне цркве, "архиепископ цетињски и митрополит црногорски Борис", између осталог, сусрео и са "архиепископом хелсиншким и цијеле Финске Илијом (Елиа)", који је поглавар Финске православне цркве која је аутономна јурисдикција Васељенске Мајке-Цркве.
"У свечаној литургијској церемонији поводом 148 година од оснивања Националног Института почасних стража краљевских салми Пантеона митрополит Борис се, заједно са делегацијом 'Црногорске православне цркве', сусрео са екуменском делегацијом из Финске, у чијем су саставу били: Тапио Луома, надбискуп Туркуа и цијеле финске Евангелистичке лутеранске цркве, те Илија Валгрен, архиепископ хелсиншки и цијеле Финске, поглавар Финске православна цркве, која дјелује под јурисдикцијом Васељенска патријаршија", наводи се у саопштењу, које преноси овај црногорски портал.
Додаје се да "посета Риму и Ватикану потврђује опредељеност 'Црногорске православне цркве' за међународни дијалог, сарадњу и активно присуство у савременим европским црквеним токовима".
Поменути подгорички портал информацију о писму Дедеића објавио је под насловом "Умировљени митрополит пише Вартоломеју..."
"Михаило, бивши поглавар 'Црногорске православне цркве', који је одлуком црквено-народног Општецрногорског збора умировљен 2023. године, између осталога и због контакта са органом ГРУ-а, војно-обавјештајне службе Руске Федерације, а који се уз подмуклу подршку Спајићеве владе (Министарства правде), тј. проксија Цркве Србије, и даље представља у јавности као црквени поглавар упркос извршним судским пресудама, етц. – огласио се писмом. Са деценијама закашњења, Михаило, тек сада, настоји да ријеши своје личне спорове са Васељенском патријаршијом, чији је клирик до средине 1990-их био. Зашто тај терет приватних проблема са васељенском јерархијом није на вријеме ријешавао? Већ је направио и сада опет покушава да направи тешке штете на путу обнове 'аутокефалне цркве Црне Горе'", стоји у пропратном тексту поменутог портала о писму Дедеића Вартоломеју.
Иначе, Финска православна црква и Руска православна црква односно Московска патријаршија нису у канонском јединству, нема канонског општења, а Московска патријаршија не признаје канонску јурисдикцију Финске православне цркве под Васељенском патријаршијом.
Финска православна црква до 1917. године била је део РПЦ, а после финске независности и грађанског рата та цркве се одвојила од Москве и прешла под јурисдикцију Цариграда што је из Москве оспорено и тај спор до дан данас није превазиђен. Васељенска патријаршија је средином 1923. издала томос о канонској аутономији Финске православне цркве.
Нарочито последњих година, финска црква је јасно позиционирана уз Васељенску патријаршију у споровима са Москвом.
Такође, сабор Финске православне цркве 2024. године изабрао је епископа Илију за свог новог поглавара, односно архиепископа. Тај избор потврдио је Свети синод Васељенске патријаршије којим руководи патријарх Вартолоеј.
Раскол у тзв. Црногорској православној цркви финализован је 3. септембра 2023. на Цетињу, када је на "општецрногорском збору" уместо Мираша Дедеића на трон "архиепископа цетињског и митрополита црногорског" изабран владика Борис Бојовић, док је Дедеић послат у мировину. На истом скупу, оснивач ЦПЦ Анотније Абрамовић је канонизован. Мираш Дедић скуп на Цетињу назвао је "пропалим политичким митингом", и поручио да је то окупљање правно ништавно и да не "производи никакве последице". Убрзо, Дедић је забранио Бојовићу да чинодејствује, а протеклих неколико година обележили су бројни, чак и физички сукоби присталице две расцепљене фракције тзв. ЦПЦ.