Излишно је заиста, а зашто не рећи и сулудо очекивати да Аљбин Курти испоштује неко од права Срба која овој заједници на Косову и Метохији следују и по међународним стандардима, да оснује Заједницу српских општина или испоштује неки други од Бриселских договора, када не поштује ни законе сопствене, лажне државе.
За који дан биће равно годину од 9. фебруара 2025. када су одржани редовни избори за скупштину тзв. Косова. Од тада до данас "Косово" је, ако се изузме пар месеци током јесени прошле године без скупштине, без владе у редовном мандату а сам Курти и његови доглавници за то време безброј пута су прекршили законе које су сами изгласали и донели.
Само подсећања ради, за последњих годину дана одржано је чак 57 пропалих седница у покушају да се конституише скупштина лажне државе што је незабележено у европској пракси. Испоставило се да се Курти за то време изигравао са сопственим законима, сопственим народом и својим посланицима како би изборе некако превукао до последњег викенда 2025. године када на "Косово" стиже његов главни изборни адут – дијаспора.
И био је у праву. Његов изборни резултат са 42 посто колико је имао у фебруару надуван је, гласовима дијаспоре на 51 посто. То што је у међувремену демократски процес на тзв. Косову, а Косово је по оцени Брисела "драгуљ европске демократије" доведен до спрдње, кога брига.
Од половине априла прошле године Курти као премијер влада у оставци. За то време, у једном периоду, он и неки од његових посланика истовремено су били и посланици, дакле део законодавне власти али и министри у оставци, дакле, део извршне власти што је до сада такође невиђено у европским оквирима.
Његова влада за то време владала је у пуном капацитету, судска власт чак је оспорила неке од одлука те владе које су донете у међувремену од стране посланика – министара у оставци, попут оне о изградњи два моста на Ибру у Северној Митровици.
Мостови су у међувремену изграђени и отворени, били су, шта више, главни адут Куртијеве изборне кампање, никоме од министара који су незаконите одлуке доносили није фалила ни длака са главе а камоли да је неко завршио у затвору или одговарао.
Па даље, локални избори одржани у октобру и почетком новембра били су под жестоком сумњом да су у појединим општинама навелико радили тзв. бугарски возови, да се нису поклапали кодови са бирачких листића са кодовима бирачких места, и то је, у Куртијевој држави прошло без да се огласи судска власт, да неко добије кривичну пријаву, буде притворен.
Уставни суд тзв. Косова ни после три месеца није још одговорио на жалбу Српске листе, односно није решио дилему да ли је приликом избора потпредседника скупштине из редова српског народа било кршења закона. Одлуке нема, а већ се приближава конституисање новог сазива, па није јасно какве би последице проистекле да се понови оно што се догодило 10. октобра прошле године.
Тада је наиме, за потпредседника Скупштине из редова српског народа изабран Ненад Рашић, лидер Странке за слободу, правду и опстанак након што нико од посланика Српске листе, која је имала девет посланика, није добио довољан број гласова. Рашића тада нису предложили српски посланици па је СЛ уложила жалбу Уставном суду лажне државе. Иначе, према пословнику скупштине, кандидата за потпредседника скупштине из српске заједнице предлаже већина посланика српске заједнице што би значило да он мора да има подршку барем шест српских посланика. Уместо од стране српских, Рашић је тада предложен и изабран гласовима албанских посланика.
Занимљиво, Куртијева странка, Самоопредељење, два пута је током јесени прошле године добила мандат председнице тзв. Косова Вјосе Османи да састави нову владу, што је својеврстан нонсенс. Први мандатар био је Аљбин Курти, па пошто није добио довољан број гласова, онда је мандат поверен његовом заменику Гљауку Коњуфци, који је такође остао без скупштинске већине, па су тек онда расписани ванредни парламентарни избори за 28. децембар.
Испоставило се касније да је и овај маневар био само део Куртијевих напора да изборе превуче до последњег викенда децембра и до доласка дијаспоре.
Ово је, међутим, само краћи преглед спорних, незаконитих, противуставних одлука Куртија и његове власти у последњих годину дана. Док се рецимо Курти позива на тај исти тамошњи устав који свакодневно крши, када одбија да формира Заједницу српских општина.
Избори 28. децембра нису донели очекивано разрешење чак ни после Куртијеве убедљиве победе, оно није ни на видику, већ су донели нову кризу у најави. Наиме после одлуке Централне изборне комисије да се због уочених неправилности поново броје сви гласови на свим бирачким местима за посланичке кандидате, криза ће бити настављена без могућности да се макар прогнозира када би могла бити завршена.
Процес потпуног поновног пребројавања гласова трајаће најмање, али, најмање две недеље, вероватно и више, а након тога почињу да теку рокови за жалбе, што би се могло продужити на још 13 дана, односно две недеље.
Приштинска "Коха" данас подсећа да, према Закону о општим изборима, странке имају 48 сати да поднесу жалбу Изборном панелу за жалбе и приговоре у вези са спровођењем бројања гласова. Ова институција, према закону, има 72 сата да одлучи о примљеном приговору. Странка која се жали има и другу могућност – да се жали Врховном суду, који има пет дана да одлучи о жалби.
Према речима Еугена Цаколија из организације "Демократија у акцији", "сертификација резултата могла да се деси средином фебруара, а у најгорем случају, крајем месеца или почетком марта – у зависности од жалби".
Четврти март је, међутим, подсећа данас "Коха", рок за избор председника државе, а истраживач Косовског института за право, Мелос Колши, није искључио могућност да дође до нове кризе, јер према уставу, председник земље мора бити изабран најкасније 30 дана пре истека мандата актуелног председника.
"Не постоји уставни пропис шта ако председник Републике не буде изабран у року од 30 дана пре истека овог рока. Немамо никакав уставни или законски пропис који шаље земљу на изборе, ево имамо још једну кризу која можда ако се деси или ако се нађемо у таквој ситуацији, можда би Уставни суд требало поново да се активира како би се разјаснило шта даље", рекао је Колши, преноси "Коха".
Еуген Цаколи чију изјаву преноси РСЕ упозорио је да у тренутној ситуацији, с кашњењима која се очекују услед поновног пребројавања гласова за посланике и пратећи процедура, скупштина можда неће моћи да се конституише до 4. марта, а "камоли да изабере нову владу и гласа за новог председника".
Политички аналитичар Артан Мухаџири за РСЕ оценио је да постоји могућност да "Косово уђе у правни хаос јер чак ни устав Косова не предвиђа такав сценарио".
"Ући ћемо у тунел без икаквог светла, јер нико неће имати институционалну могућност да деблокира ситуацију", рекао је Мухаџири.
По његовом мишљењу, све је сада на "савести политичких партија" које могу утицати на убрзање или одлагање свих процедура.
На све ово долазе и трвења партија око кандидата за председника Косова и најава да Курти можда неће подржати Вјосу Османи за други мандат, већ ће предложити Бекима Јашарија, рођеног братанца оснивача и вође ОВК Адема Јашарија, сина Хамзе Јашарија који је погинуо заједно са Адемом. Курти би тим потезом, процењује се, у Приштини ставио у шах мат позиције све остале партије, опозицију посебно.
Подсетимо, за избор председника тзв. Косова у парламенту је потребно две трећине гласова што Курти у овом тренутку нема.
Дакле, све је у лажној држави релативно, већ годину дана све је у ванредном стању, једина константа јесте да Аљбин Курти влада и да ће владавину наставити, како сада изгледа, у недоглед.