Србија и Балкан
Професорка Ковачевић за РТ Балкан: Треба ли скратити часове у школама?
"Мислим да то није добра идеја, зато што бисте на тај начин удовољили оним проблемима који се данас јављају у дечјој психологији, а то је слаба пажња", нагласила је гошћа емисије "Јутро на РТ"
Скраћивање наставе са традиционалних 45 минута на пола сата добро је познато свима који су прошли кроз српски образовни систем – безбројни штрајкови, пандемија, блокаде и друге националне кризе, увек најпре погоде учионице и уставом загарантовано право деце и омладине на приступ квалитетном образовању.
Иницијатива да се скрате часови, овог пута долази као имплицитно признање да је школство изгубило моћ да обликује карактере нових нараштаја.
У канцеларијама Министарства просвете "гласно се размишља" о скраћивању часова са 45 на 30 минута, образлажући то феноменом дифузне пажње код деце навикнуте на брзе дигиталне садржаје.
Овај предлог, међутим, личи на покушаје да се симптом третира уместо узрока – основно питање није колико дуго деца могу да слушају, већ шта слушају и како им се предаје.
Док се расправља о трајању часа стручњаци упозоравају да је срж проблема у застарелом пасивном моделу наставе из 19. века који децу не ангажује и не припрема их за свет у ком живе.
Професорка српског језика и књижевности Биљана Ковачевић рекла је да јој се чини да је то испитивање јавног мњења и да на овај начин људи из Министарства просвете желе да провере шта јавност о томе мисли.
Професорка Ковачевић наглашава да је, површно гледајући, видела да већина људи није за то, а да су разлози разноврсни.
"Мислим да то није добра идеја, зато што бисте на тај начин удовољили оним проблемима који се данас јављају у дечјој психологији, а то је слаба пажња", рекла је Ковачевићева за "Јутро на РТ".
Истакла је да у психологији постоји такође нешто што се зове "зона наредног развоја".
"Уколико угађате детету и његовим потребама, онда ћете увек бити тамо где је он, а не тамо где би он требало да се попне и да стигне", објаснила је професорка Ковачевић.
Како је истакла, ако ми кажемо да је дечја пажња сада слаба, услед свега чиме смо окружени и да морамо тој пажњи да удовољимо тако што ћемо час скратити на 30 минута, ми тиме заправо идем уназад, а не унапред.
"Ви морате да учите дете да буде све способније, да издржи, јер ће то дете сутра бити хирург. Шта ће оно? Изаћи из операционе сале након 20 минута и рећи 'ја не могу да издржим, нека неко други преузме ово', па ће 20 хирурга изводити интервенцију која траје шест сати? Једноставно то није добро", сматра она.
Истиче да морају да се поставе виши циљеви детету, да би их оно достигло.
"Ово је угађање дететовим потребама, а то је да не може да издржи час од 45 минута", рекла је Ковачевићева.
Напомиње да је на више места прочитала и да се са тиме слаже, да час заправо не траје 45 минута.
"Дођете до учионице, прозовете да видите ко је одсутан, упишете час у дневник, започнете разговор који не мора бити повезан само са градивом, припремите их за атмосферу на часу и тек онда почињете", нагласила је Ковачевићева, додајући да је то у идеалним условима пет, али да некада може бити и десет минута.
Истиче, да, према томе, није то час од 45 минута и ако га скратимо на 30 минута, да ће то бити час од 20 минута.
"Шта ми можемо да урадимо за то време? Ништа", констатовала је професорка Ковачевић.
Live
