Навршавају се 33 године од агресије хрватских оружаних снага на јужне делове Републике Српске Крајине, која је изведена у јануару 1993. године у оквиру операције "Масленица". У нападу, изведеном у зони под заштитом Уједињених нација, убијено је 346 Срба, међу којима 34 жене и троје деце, док за овај злочин до данас нико није одговарао.
Како подсећа Информационо-документациони центар "Веритас" за РТРС, операција је започела 22. јануара 1993. године, у време када је подручје Републике Српске Крајине било под заштитом УН, у складу са Венсовим планом. Ипак, то није спречило хрватске снаге да изврше трећу по реду агресију на територију под међународном заштитом и то након што је Хрватска већ била примљена у чланство УН.
За само неколико дана заузета су значајна подручја Равних Котара, укључујући аеродром "Земуник", више положаја на Велебиту, као и брану и хидроелектрану "Перућа". У нападу су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовите средине Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Становништво је убијано, протеривано или одвођено у логоре, имовина пљачкана и уништавана, а православне цркве, гробља и културни споменици систематски рушени. Уништени су и Двори Стојана Јанковића у Исламу Грчком, као и црква Светог Георгија из 17. века, у којој је сахрањен писац Владан Десница, затим цркве у Смоковићу и Кашићу.
Према подацима "Веритаса", убијено је и нестало укупно 346 Срба, међу којима 55 цивила просечне старости 60 година, 34 жене и троје деце. Судбина 11 лица још није расветљена, док је у збеговима преминуло још 165 људи. Са ових простора протерано је више од 10.000 Срба, који су расељени широм света.
Један од најтежих злочина догодио се већ првог дана операције, на превоју Мали Алан на Велебиту, у близини осматрачнице УН, када су припадници хрватске специјалне полиције из заседе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине. Злочин су починили припадници јединице "Алфа", којом је командовао Милијан Бркић, касније високи функционер ХДЗ-а и потпредседник Хрватског сабора.
Операцију "Масленица", уз одобрење тадашњег председника Фрање Туђмана, планирали су и спровели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач – сви касније унапређени у највише војне чинове.
Начелник артиљерије у сектору "Велебит" био је Агим Чеку, бивши официр ЈНА, касније командант ОВК и премијер у Приштини. Управо је његова артиљерија, према подацима, изазвала највећи број цивилних жртава неселективним гранатирањем Бенковца и Обровца.
Иако је реч о злочинима почињеним у зони под заштитом УН и пред очима међународних снага, до данас ни пред домаћим ни пред међународним судовима нико није одговарао.
Подаци са терена најбоље сведоче о размерама етничког чишћења: у Кашићу је 1991. живело 765 становника, од чега 99 одсто Срба, у Смоковићу 1.029 (96 одсто Срба), а у Исламу Грчком 1.139 (87 одсто Срба). Према попису из 2021. године, у тим местима живи свега неколико стотина људи – без навођења националне припадности.
Тридесет три године касније, злочин остаје без казне, жртве без правде, а ћутање међународне заједнице остаје трајни подсетник на двоструке аршине када је реч о страдању српског народа.