Србија и Балкан

Искривљена европска диоптрија: Како су тзв. Косово и Албанија постале "безбедне оазе"

Земља "бункера и орлова" заузима 20, а лажна држава 13. место према резултатима "најбезбеднијих земаља" Нормандијског индекса
Искривљена европска диоптрија: Како су тзв. Косово и Албанија постале "безбедне оазе"Getty © alexstockphoto21

Албанија и тзв. Косово спадају међу 20 најбезбеднијих земаља на свету, према резултатима Истраживачке службе Европског парламента (Нормандијског индекса) за 2025. годину, који оцењује ниво претњи по мир, безбедност и демократију у свету.

Земља "бункера и орлова" заузима двадесето, а лажна држава тринаесто место у свету, а прво у региону. 

"Након дугог периода транзиције и тешких реформи, Албанија је успела да постане чланица НАТО-а, 2009. године, али и да почне преговоре о чланству у Европској унији, 2020. године", наводе медији на албанском језику.

Додаје се и да се ова земља и даље узима као пример за толеранцију и верски суживот у региону.

Наводи се и да је након индиректног учешћа у ратовима на Балкану у периоду 1990–1993, Албанију потресла озбиљна криза пирамидалне шеме, а потом je уследило ангажовање на страни косметских Албанаца у сукобима на КиМ и током НАТО агресије на СР Југославију. 

"У извештају о напретку за 2025. годину, Европска комисија је похвалила снажну политичку посвећеност албанских власти европским интеграцијама, истичући потпуно усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ и подршку санкцијама Руској Федерацији", наводи се у тексту. 

Зашто кажеш безбедност, а мислиш на послушност?

У албанском случају могло би се рећи да удвориштво и послушност гвоздена врата отварају, па је и усклађивање са безбедносном и спољном политиком ЕУ и подршку санкцијама РФ, очигледно од пресудног значаја да Албанија буде проглашена за безбедну земљу.

Без обзира на чињеницу што представља сигурну кућу за муџахедине, крвна освета и даље постоји, трговина наркотицима је готово основна грана привреде, она је на двадесетом месту на овој листи. 

Током прошле године, навели су медији у Тирани, Албанија је била суочена са серијом тешких кривичних дела, међу којима су и убиства, крађе, насиље у породици и друга. 

"У Скадру, Тирани, Елбасану, Влори и Драчу злочине су обележили мотиви као што су освета, крвна освета и сукоби око имовине, али и банални конфликти", пренели су медији, а додаје се и да су неки од злочина расветљени, а неки нису, односно да починиоци нису до данашњег дана пронађени. 

У Албанији је током прошле године забележено 39 убистава. 

Када је реч о убиствима због крвне освете, медији наводе да је страх од од тога свакодневица многих породица у Албанији. О ликвидацијама због "дуга у крви" било је говора у јуну прошле године након што је у дворишту  куће у Љешу убијен Пјетер Каза (57).

Каза није једини који је погинуо због крвне освете, али је случај одјекнуо у јавности, зато што је освета уследила после више од 30 година, што је узнемирило становнике села у Љешу. 

"Крвна освета не признаје време, закон и државу", оценили су тада поједини медији, додајући да без обзира на то што се говори о реформама и интеграцијама, обичајно право и даље постоји и функционише. 

У прилог томе колико је Албанија (не)безбедна земља сведочи и чињеница да се током прошле године покренуло питање миграната, а чуле су се и претње да ће Иран бомбардовати "земљу бункера и орлова", а претходно је иранска хакерска група "Домовина правда" извела сајбер напад на сајт градске управе Тиране. 

Албанија је, подсетимо, под покровитељством САД пружила уточиште једној од највећих иранских опозиционих група, Муџахедин-е-Калк (МеК). И претходних година је било сајбер напада, а ирански опозиционари су се својевремено сукобили са албанским специјалцима у кампу Манез код Драча.

У Албанији се налази, према појединим информацијама, око 3.000 муџахедина. 

Медији су током прошле године обавестили да се постоји нови тренд у трговини наркотицимa: дрога стиже поштом, од хашиша, па до хериона и кокаина. 

Ни то што је кандидат за чланство у "престижном" европском клубу и чланица НАТО-а, не спречава албанске картале да шверцују наркотике у Западну Европу.

Управо су прошле године италијански медији писали о томе како функционише картел "Елвис Доћи", који има базу у Албанији и огранке у Италији, наводећи да су прокријумчарили најмање 1,3 тона кокаина у Италију. 

Како је последњи европски гето за Србе постао "безбедан"

Када је реч о "најмлађој демократији" у којој живи, поред Срба и не-Албанаца, "најпромаричкији народ на свету" албанске националности довољно је рећи: последњи гето на европском тлу и НАТО протекторат

У гету живе Срби. Током прошле године на Косову и Метохији, према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, догодило се 137 етнички мотивисаних инцидената против српског становништва у покрајини.

У казаматима на КиМ је затворено више од 60 политичких затвореника, а током прошле године, нису изостала хапшења, противправно затварање српских институција на КиМ и насиље над Србима.

Очигледно је да ови подаци интересују европске истраживаче, исто онолико колико и представнике међународне заједнице интересује кршење људских права и континуирано насиље над Србима на КиМ на које реагује млаким саопштењима. 

Међутим, ако је судити на основу извештавања медија са седиштем у Приштини, ни с друге стране бодљикаве жице није безбедно, иако је према резултатима Нормандијског  сигурније него у Уједињеном Краљевству, Јапану, Вијетнаму и Аргентини.

Стручњаци за безбедност су током прошле године упозоравали на то да се десило 18 убистава, што значи да је забележен пораст у односу на 2024, али да су мотиви повезани са организованим криминалом. 

У истом дану, у августу, подсећају, убијене су четири особе и то је узнемирило јавност, а константно се упозорава на проблем поседовања оружја.

Прашину је подигло и убиство полицијског старешине у Качанику, које je наводно повезано са радикалним исламом. 

Током прошле године подигнута је оптужница против једног Албанца због учешћа у терористичкој организацији Ел-Нусра, а десила су се и хапшења на више локација у Приштини. 

Косовско друштво, оценили су стручњаци, већ годинама је суочено са упливом радикалног ислама. 

На Косову и Метохији, упозорили су из психијатријског центра "Лавирнит", током протекле три године забележен пораст уживалаца дроге, а навели су да забрињава то што се бележи и пораст корисника кокаина и његових деривата. 

Свет је у очима посматрача: зато је и последњи гето на европском тлу, гледано кроз искривљену диоптрију сада већ бивше шефице немачке дипломатије, не тако давно прекрштен у"најмлађу демократију у Европи".

Стога и не чуди што је проглашен и једним од "најбезбеднијих места". Остаје питање: за кога?

image
Live