
Искривљена европска диоптрија: Како су тзв. Косово и Албанија постале "безбедне оазе"

Албанија и тзв. Косово спадају међу 20 најбезбеднијих земаља на свету, према резултатима Истраживачке службе Европског парламента (Нормандијског индекса) за 2025. годину, који оцењује ниво претњи по мир, безбедност и демократију у свету.
Земља "бункера и орлова" заузима двадесето, а лажна држава тринаесто место у свету, а прво у региону.
"Након дугог периода транзиције и тешких реформи, Албанија је успела да постане чланица НАТО-а, 2009. године, али и да почне преговоре о чланству у Европској унији, 2020. године", наводе медији на албанском језику.

Додаје се и да се ова земља и даље узима као пример за толеранцију и верски суживот у региону.
Наводи се и да је након индиректног учешћа у ратовима на Балкану у периоду 1990–1993, Албанију потресла озбиљна криза пирамидалне шеме, а потом je уследило ангажовање на страни косметских Албанаца у сукобима на КиМ и током НАТО агресије на СР Југославију.
"У извештају о напретку за 2025. годину, Европска комисија је похвалила снажну политичку посвећеност албанских власти европским интеграцијама, истичући потпуно усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ и подршку санкцијама Руској Федерацији", наводи се у тексту.
Зашто кажеш безбедност, а мислиш на послушност?
У албанском случају могло би се рећи да удвориштво и послушност гвоздена врата отварају, па је и усклађивање са безбедносном и спољном политиком ЕУ и подршку санкцијама РФ, очигледно од пресудног значаја да Албанија буде проглашена за безбедну земљу.
Без обзира на чињеницу што представља сигурну кућу за муџахедине, крвна освета и даље постоји, трговина наркотицима је готово основна грана привреде, она је на двадесетом месту на овој листи.
Током прошле године, навели су медији у Тирани, Албанија је била суочена са серијом тешких кривичних дела, међу којима су и убиства, крађе, насиље у породици и друга.
"У Скадру, Тирани, Елбасану, Влори и Драчу злочине су обележили мотиви као што су освета, крвна освета и сукоби око имовине, али и банални конфликти", пренели су медији, а додаје се и да су неки од злочина расветљени, а неки нису, односно да починиоци нису до данашњег дана пронађени.
У Албанији је током прошле године забележено 39 убистава.
Када је реч о убиствима због крвне освете, медији наводе да је страх од од тога свакодневица многих породица у Албанији. О ликвидацијама због "дуга у крви" било је говора у јуну прошле године након што је у дворишту куће у Љешу убијен Пјетер Каза (57).
Каза није једини који је погинуо због крвне освете, али је случај одјекнуо у јавности, зато што је освета уследила после више од 30 година, што је узнемирило становнике села у Љешу.
"Крвна освета не признаје време, закон и државу", оценили су тада поједини медији, додајући да без обзира на то што се говори о реформама и интеграцијама, обичајно право и даље постоји и функционише.
У прилог томе колико је Албанија (не)безбедна земља сведочи и чињеница да се током прошле године покренуло питање миграната, а чуле су се и претње да ће Иран бомбардовати "земљу бункера и орлова", а претходно је иранска хакерска група "Домовина правда" извела сајбер напад на сајт градске управе Тиране.
Албанија је, подсетимо, под покровитељством САД пружила уточиште једној од највећих иранских опозиционих група, Муџахедин-е-Калк (МеК). И претходних година је било сајбер напада, а ирански опозиционари су се својевремено сукобили са албанским специјалцима у кампу Манез код Драча.
У Албанији се налази, према појединим информацијама, око 3.000 муџахедина.
Медији су током прошле године обавестили да се постоји нови тренд у трговини наркотицимa: дрога стиже поштом, од хашиша, па до хериона и кокаина.
Ни то што је кандидат за чланство у "престижном" европском клубу и чланица НАТО-а, не спречава албанске картале да шверцују наркотике у Западну Европу.
Управо су прошле године италијански медији писали о томе како функционише картел "Елвис Доћи", који има базу у Албанији и огранке у Италији, наводећи да су прокријумчарили најмање 1,3 тона кокаина у Италију.
Како је последњи европски гето за Србе постао "безбедан"
EU: Kosovo ranks 13th worldwide for strategic security, Montenegro a positive surprise, Serbia in declineAccording to the Normandy Index 2025, prepared by the European Parliamentary Research Service (EPRS), Kosovo ranks 13th globally for having one of the lowest levels of… pic.twitter.com/8quhdqWyx5
— Gurakuç Kuçi (@gurakuqkuqi) January 19, 2026
У гету живе Срби. Током прошле године на Косову и Метохији, према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, догодило се 137 етнички мотивисаних инцидената против српског становништва у покрајини.
У казаматима на КиМ је затворено више од 60 политичких затвореника, а током прошле године, нису изостала хапшења, противправно затварање српских институција на КиМ и насиље над Србима.
Очигледно је да ови подаци интересују европске истраживаче, исто онолико колико и представнике међународне заједнице интересује кршење људских права и континуирано насиље над Србима на КиМ на које реагује млаким саопштењима.
Стручњаци за безбедност су током прошле године упозоравали на то да се десило 18 убистава, што значи да је забележен пораст у односу на 2024, али да су мотиви повезани са организованим криминалом.
У истом дану, у августу, подсећају, убијене су четири особе и то је узнемирило јавност, а константно се упозорава на проблем поседовања оружја.
Прашину је подигло и убиство полицијског старешине у Качанику, које je наводно повезано са радикалним исламом.
Током прошле године подигнута је оптужница против једног Албанца због учешћа у терористичкој организацији Ел-Нусра, а десила су се и хапшења на више локација у Приштини.
Косовско друштво, оценили су стручњаци, већ годинама је суочено са упливом радикалног ислама.
На Косову и Метохији, упозорили су из психијатријског центра "Лавирнит", током протекле три године забележен пораст уживалаца дроге, а навели су да забрињава то што се бележи и пораст корисника кокаина и његових деривата.
Свет је у очима посматрача: зато је и последњи гето на европском тлу, гледано кроз искривљену диоптрију сада већ бивше шефице немачке дипломатије, не тако давно прекрштен у"најмлађу демократију у Европи".
Стога и не чуди што је проглашен и једним од "најбезбеднијих места". Остаје питање: за кога?





