Председник Савеза Срба из региона Миодрага Линта изјавио је да је одлука општинског суда у Мостару да се БиХ упише као власник парцеле на којој се налази православно гробље у насељу Врапчићи, наставак процеса отимања српске имовине са циљем цементирања етничког чишћења Срба са својих вековних огњишта који траје од краја рата на просторима бивше СФРЈ.
"У општинском катастру стоји да је као поседник гробља уписана Српска православна црквена општина. Поред тога, суд у Мостару је донео још једну скандалозну одлуку да се држава упише као власник још једне парцеле на којој се налази друго православно гробље, као и капела СПЦ", наводи се у саопштењу.
Истакао је да је важно нагласити да у Федерацији БиХ од 2014. године траје усклађивање земљишних књига које су у надлежности судске власти и катастра који контролише општинска или градска управа.
"То конкретно значи да се постојеће земљишне књиге ажурирају или се успостављају нове земљишне књиге тамо где их уопште нема како би представљале стварно стање на терену тј. како стоји у катастру", додао је Линта.
Он је указао и да земљишне књиге нису постојале на 60 до 70 одсто подручја Федерације БиХ, нагласивши да се сад врши успостава нових.
"Многе земљишне књиге су уништене или нестале током рата. Срби у Федерацији БиХ су масовно уписани у катастар као поседници према попису који потиче из 1951. или на основу каснијих авио-снимака или јавних излагања које су проводиле неке општине", рекао је Линта.
Према његовим речима, при успостављању нових земљишних књига мора се узети у обзир стварно стање какво је у катастру, као и ситуација код постојећих земљишних књига у којима су застарели подаци.
Истовремено, навео је да су присутне и масовне појаве отимања земље на основу лошег Закона о стварним правима Федерације БиХ и у њему дискриминаторског тзв. института државине (поседа) у члану 58.
Како је појаснио, њиме је прописано да уколико земљиште уместо стварног власника, буде непрекидно користило друго лице 10 или 20 година, оно стиче право на ту некретнину.
"Дакле, земља у власништву Срба, уколико се не појаве поседници тј. стварни власници на основу позива у 'Службеном гласнику' или листу 'Дневни аваз', прелази на државу или на узурпатора што је један од начина отимања српске земље", рекао је Линта.
Према његовим речима, Влада Србије би требало да покрене активну политичку и правну борбу за поштовање важног међудржавног споразума тј. Уговора о питањима сукцесије који је потписан у Бечу 2001. године, ступио на снагу 2004. након ратификације односно потврде у парламентима држава наследница бивше Југославије.
"У Анексу Г Споразума под називом 'Приватна својина и стечена права' прецизно стоји да свим грађанима и правним лицима мора бити призната, заштићена и враћена имовина коју су имали на дан 31.12.1990. године у једној од држава наследница бивше СФРЈ", додао је он.
Такође, указао је да у Анексу Г пише и да ће било какво одузимање имовине под притисцима и претњама учињено након последњег дана 1990. године бити ништавно.
Линта је нагласио да по међународном праву и уставима држава наследница, Бечки споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона.