Злочин без казне: Обележена 33. годишњица страдања Срба у операцији хрватске војске "Масленица"

За злочин почињен у операцији "Масленица" до данас нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима. Према подацима Информационог-документационог центра "Веритас", у нападу изведеном у зони под заштитом Уједињених нација, протерано је више од 10.000 Срба, док је убијено 324 људи, међу којима 55 цивила, просечне старости 60 година, као и 54 жене и троје деце

Парастасом у цркви Светог Марка и полагањем венаца и цвећа на споменик српским жртвама у Ташмајданском парку, данас је обележена 33. годишњица злочина хрватске војске над Србима у операцији "Масленица" на подручју Равних Котара и Малог Алана током рата на простору бивше Републике Српске Крајине.

Венце и цвеће на Спомен-плочу српским жртвама страдалим у ратовима од 1991. до 2000. године положили су чланови Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, председник документационог информационог центра Саво Штрбац, као и потомци убијених и прогнаних Срба.

Председница удружења "Суза" Драгана Ђукић изјавила је да су припадници хрватске војске током акције опљачкали, опустошили и уништили богата српска села, као и цркве, гробља и културне споменика српског народа, међу којима су Двори Јанковића Стојана у Исламу Грчком и црква Светог Георгија која датира из 1675. године.

"Потомци настрадалих и преживеле породице су протеране са својих вековних огњишта, данас су расуте по целом свету без наде за повратак", рекла је Ђукић.

Нагласила је да и након 33 године нико од планера и извршиоца злочина није оптужен и процесуиран пред међународним нити пред домаћим судовима у Хрватској.

"Пресуде изостају, процес идентификације несталих лица и даље у застоју. За 11 породица неизвесност и даље траје и након 33 године немају могућност да сахране посмртне остатке и нађу свој мир. Нама остаје да негујемо сећање на српске жртве и да чекамо правду која је спора, а надамо се једног дана и достижна", истакла је Драгана Ђукић.

Операција "Масленица" започела је 22. јануара и трајала је до 1. фебруара 1993. године, у време када је подручје бивше Републике Српске Крајине било под заштитом УН, у складу са Венсовим планом.

То је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена две године раније.

Уз одобрење тадашњег председника Фрање Туђмана, операцију су планирали и спровели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач.

Према подацима Информационог-документационог центра "Веритас", у нападу изведеном у зони под заштитом Уједињених нација, са подручја Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовите средине Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински протерано је више од 10.000 Срба, док је убијено 324 људи, међу којима 55 цивила, просечне старости 60 година, као и 54 жене и троје деце.

Један од најтежих злочина догодио се већ првог дана операције, на превоју Мали Алан на Велебиту, у близини осматрачнице УН, када су припадници хрватске специјалне полиције из заседе убили и масакрирали 22 припадника војске Републике Српске Крајине.

Такође, током рата начелник артиљерије хрватске војске у сектору "Велебит" био је Агим Чеку, бивши официр ЈНА, касније командант тзв. ОВК, чија је артиљерија изазвала највећи број цивилних жртава неселективним гранатирањем Бенковца и Обровца.

За злочин почињен у операцији "Масленица" до данас нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.

Како се наводи у подацима пописа становништва Хрватске из 1991. године, у Кашићу је живело укупно 765 житеља, од тога 757, односно 99 одсто Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 Срба и у Исламу Грчком 1.139, од тога је 991 или ти 87 одсто било Срба.

Тридесет три године касније, према подацима пописа становништва из 2021, у Кашићу је живело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 житеља, без одређене националне припадности.