"Апотеке Београд" тону све дубље, а очи запослених упрте су сада у Владу Србије да се пронађе неко решење за њихов опстанак. Рачун им је већ три месеца у блокади, због дугова од 304 милиона динара. Запосленима се дугује девет плата, а многи су одлучили да их наплате судским путем. И не само запослени, судским путем покушавају да наплате дуговања и добављачи, а да апсурд буде већи и оснивач, Град Београд одлучио је да их гурне додатно у провалију тужбама за неплаћен закуп локала.
Опстанак "Апотеке Београд" била је тема на последњој седници Владе Србије. Министар здравља Златибор Лончар представио је прорачун потребних средстава за даљи рад, који су му доставили запослени у тој установи. Незванично сазнајемо да цифра од четири милијарде динара, колико су запослени прорачунали да је потребно да се исплати девет заосталих плата запослених, дуговања добављачима, набаве нови лекови за период од шест месеци и неопходне компоненте за израду галенских и магистралних лекова, није прихватљива за Владу Србије.
Запослени сада имају рок до понедељка, 26. јануара, да доставе нови прорачун и да се фокусирају само на потребе за шестомесечну производњу галенских и магистралних лекова, који се израђују у десетак апотека, од постојећих педесетак.
Председница синдиката "Опстанак Апотека Београд" Јелела Шикуљак каже за РТ Балкан да им је важно да се исплате заостале плате запосленима, јер се плаше да ће изгубити кадар, али и сачува производња.
"Фокус је сада на томе да се очува галенска и магистрална производња лекова. Иде се ка томе да се сачува тај сегмент Апотеке Београд, а то је десетак апотека", каже Шикуљак за РТ Балкан.
Оно што је апсурдно, Секретаријат за имовинске и правне послове Сектора за закуп пословног простора Града Београда покренуо је поступак против "Апотека Београд" због неисплаћене кирије за изнајмљивање локала.
Шикуљак подсећа да Закон о здравственој заштити каже да је оснивач, у овом случају Град Београд или локална самоуправа, у обавези да обезбеди запосленима услове за рад, односно да плате локале у којима они обављају своју делатност.
"Мислим да је била цифра од 27 милиона динара за 28 објеката. Верујем да ту нису ушли сви месеци и да ће бити и више", навела је она.
Иначе, криза у "Апотеци Београд" почела је 2024. године. Запослени су протестовали више пута, тражећи од оснивача Града Београда, да се реши њихово питање. Пред крај прошле године Скупштина Града Београда изашла је са предлогом да се за "Апотеке Београд" пронађе концесионар.
Запослени су против тога јер, како кажу, страни ланци се воде само профитом, а не потребама пацијената. Због тога су 16. јануара протестовали испред Министарства здравља. Тада их је примио министар Лончар, који им је предложио да се фокусирају на опстанак апотека које раде галенске и магистралне лекове и да ће он предложити на седници Владе Србије да држава стане иза набавке материјала за израду тих лекова.
Некада је "Апотека Београд" у свом саставу имала више од 100 апотека. Од 2024. године, када је кренула озбиљна криза, почеле су да се затварају једна по једна и данас их има око 50. А нису само државне апотеке у Београду доведене на ивицу пропасти. Оне су се заправо најдуже одржале.
Прво су пропале апотекарске установе у мањим срединама. Проблеми су кренули од 2013. године када је уведено да се лекови на рецепт могу добити и у приватним апотекама, а не само у државним. Други моменат је увођење централне јавне набавке.
На руб пропасти пре седам година доведена је и "Апотека Нови Сад". Град, као оснивач, решење за њу пронашао је у концесији. Немачка компанија "Бену" 2019. године добила је концесију и тако је дошло до потписивања уговора на 15 година о јавно-приватном партнерству. Задржане су апотеке на 28 локација у граду. На потписивању уговора (28. јуна 2019) генерални директор Апотеке "Бену Србија" Дејан Алексов рекао је да је то први концесиони уговор који је та компанија потписала са једном државном апотеком у Србији, али да се нада да ће и други градови следити тај пример.
Трижиште продаје лекова данас држе страни апотекарски ланци. Ту су пре свега немачки "Бену" који тренутно има око 450 апотека у Србији, али и "Др Макс" чије је седиште у Прагу у Чешкој, који има 400 апотека у Србији."Бену" је ћерка фирма "Феникса", највеће велепродаје лекова у Србији, која покрива око 40 одсто домаћег тржишта. "Феникс" је и једна од највећих велепродаја лекова у Европи.