У Црној Гори ових дана актуелизовано је питање статуса српског језика. Најпре је председник Скупштине Андрија Мандић најавио да би било добро да Црна Гора, унесе у ЕУ и српски језик као службени, односно, да и тај језик постане, поред већ службеног језика, језик који би био равноправно прихваћен у Европској унији.
Демократска народна партија Милана Кнежевића поставила је својим министрима као обавезујући потез да у влади иницирају уставне промене о нормирању српског језика као службеног.
Тиме би се напокон исправила неправда према свима који у Црној Гори говоре српским језиком, а којих је према последњем попису 269.307, односно 43,18 одсто, док је црногорски матерњи за њих 34 одсто или 215.299.
Иако се ово у јавности намеће као "идентитетско питање", имајући у виду резултате пописа, оно је пре свега питање људских права који би за једну земљу која претендује да буде наредна чланица Европске уније требало да буде императив.
Зато би, уместо да на томе инсистирају само партије које представљају Србе, требало да се иницијативи придруже и све оне странке које се залажу за европску и демократску Црну Гору.
Говорећи о овој теми за "Јутро на РТ", историчар из Никшића Спасоје Томић каже да су црвене линије за Србе у Црној Гори, испод којих се не сме ићи – да српски језик добије статус службеног језика, право на двојно држављанство, застава и химна.
Он је указао да се антисрпски наратив у Црној Гори ширио од комунистичког периода и доживео је свој врхунац рушењем Његошеве капеле на Ловћену.
"Рушење Његошеве капеле био је највећи антисрпски потез тадашње комунистичке власти, који је поделио друштво на Србе који су остали Срби и Црногорце који су почели да се одвајају од српства. Данас имамо један део људи који су Црногорци, који говоре српским језиком иду у СПЦ и они припадају српском језичком и црквеном корпусу, док су ови други отишли на другу страну", навео је он.
Можда најбољи пример о чему је говорио саговорник РТ Балкан јесте председник Црне Горе Јаков Милатовић који за себе каже да је Црногорац, али говори српским језиком и иде у Српску православну цркву.
"Тражимо српски језик као службени језик уз црногорски. Желимо да наша деца уче у школама српски језик, нећемо да уче црногорски језик који је направио Аднан Чиргић на говору подгоричких муслимана. Уз уважавање муслимана, зна се да је српски језик нешто што није настало сада", појаснио је Томић.
О двојном држављанству
Осврнуо се и на двојно држављанство и то што је свим мањинским народима у Црној Гори дозвољено да имају двојно држављанство, осим Србима. Подсетио је да су Срби у Црној Гори државотворни народ, да су Срби створили Црну Гору и да су се њени владари, попут Петровића, декларисали као Срби.
"Друштвени договор око српског језика и двојног држављанства мора бити направљен да сви буду задовољни. Посебно Срби у Црној Гори. У време комунизма многе ствари су гуране под тепих. Тога више нема. Ако их будемо гурали оне ће нам се вратити као бумеранг. Сада имамо ту прилику, јер имамо представнике Срба у власти", рекао је Томић.
Навео је и да је битно да се разговара о тој теми, али да се не сме ићи испод црвених линија. Та питања се, како каже, морају решавати у наредних годину, две.
Повратак ДПС-а као страшило за Србе
Због чврстог става, пре свега Демократске народне партије, у јавности је почело гласније да се нагађа о повратку Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића у власт.
Говорећи о томе, Томић каже да је претња такозваних грађанских странака да ће позвати ДПС да им дају подршку пуцање из празне пушке.
"Они ДПС држе као 'страшило' за српске странке у Црној Гори, да ће да им буде политички партнер и да могу да их уведу у владу. Мислим да је прича око ДПС-а прећење празном пушком", навео је Томић.
Српске странке, како је рекао, треба да инсистирају на идентитетским питањима, да не треба да се одустаје од тих захтева и да се "гура до крајњих граница".
"Милан Кнежевић покренуо је питање око језика, тробојке и држављанства. Нема одустајања од тих ствари, то су црвене линије од којих српски народ и српске странке не могу одустати. Такође, битно је да српски представници буду у власти. Мислим да не треба да излазе из власти, већ да са партнерима, направе озбиљан притисак да се ти циљеви остваре", рекао је он.
Међутим, Нова српска демократија Андрије Мандића огласила се поруком да подржава захтеве ДНП-а, али да за њих сада није тренутак. Ово је довело до нагађања да су се просрпске партије поделиле у Црној Гори.
Томић каже да српски политички корпус мора бити јединствен у Црној Гори и да на наредним парламентарним изборима 2027. године изађу јединствено.
"Само тако могу решити идентитетска питања", поручује наш саговорник.