Србија и Балкан
Петров о ситуацији у српском правосуђу: Ко с ким не би могао ни за исти сто
У свом првом медијском гостовању након што је ступио на функцију председника Уставног суда Владан Петров је истакао да све институције морају више и редовније да раде чак, како је рекао, и кад греше и доносе одлуке које су можда контроверзне
Председник Уставног суда Владан Петров изјавио је данас да ће током прве године свог мандата настојати да Уставни суд колико је год могуће отвори ка јавности и медијима и позвао представнике институција власти на већу отвореност и неговање дијалога, чак и са политичким неистомишљеницима.
"Ја ћу у првој години дана гледати да Уставни суд, колико је то могуће, примерено отворим ка јавности, отворим ка медијима и ако ништа друго, макар нешто од онога што сам замерао и неким другим високим институцијама и њиховим председницима, у догледно време отклоним", рекао је Петров за Танјуг, у свом првом медијском гостовању након што је ступио на функцију председника Уставног суда 22. јануара.
Он је истакао да све институције морају више и редовније да раде чак, како је рекао, и кад греше и доносе одлуке које су можда контроверзне.
"Такве одлуке су боље него никакве одлуке, зато што неретко одлагања стварају једну врсту додатног неповерења код грађана", рекао је Петров.
Говорећи о потреби за већом транспарентношћу, он је открио да Уставни суд већ предузима конкретне кораке како би рад ове институције био отворенији за јавност.
"Ми смо пре неколико дана донели прву важну одлуку у овом саставу и она се тицала жалби које су достављене на решење Високог савета тужилаштва о приговорима. Знате, морам да одам мало изнутра и једну тајну. Ја сам, иако тада још нисам био званично председник, али као најстарији судија по стажу, замолио да буквално тог момента, када је седница завршена, на сајту Уставног суда макар буде окачена цела одлука", рекао је Петров.
Он је оценио да досадашња пракса информисања медија о одлукама суда у року од 24 часа дозвољава да се у јавности изнесу многе информације и дезинформације пре него што институција уопште објави чињенице о неком процесу или одлуци.
"Мислим да је важно реаговати некада и кад добијамо упите од различитих невладиних организација које несумњиво имају одређену политичку или квази-политичку улогу, оне траже одређене информације, рецимо, о појединим предметима. И приметио сам да је до сада у Уставном суду било врло неједнако поступање у погледу давања одговора таквим организацијама. Ишло се чешће на то да се не да никакав одговор", напоменуо је Петров.
Он је додао да се о случајевима који су у току свакако не могу дати нарочито опширне информације, али да чак и потврда да је поступак у току и да су одређене радње предузете може бити довољна да се унапреди међусобно поверење.
"Чак и једна информација, да је поступак у току и да су одређене радње предузете, даје довољно елемента да се каже: 'па чекајте, ови нешто раде, волело бисмо да знамо шта још, али могуће је да у датом тренутку то није адекватно и изводљиво'", рекао је Петров.
Ипак, како истиче, присуство јавности у правосудним поступцима мора бити "дозирано", како на судије не би био вршен притисак.
"Медији са различитих страна спектра, чак и они на којима ја понекад гостујем, неретко нису спремни или евентуално то раде на један начин који није сасвим прикладан у демократском друштву и то онда додатно ствара једну, како бих рекао, потребу можда појединих институција да се затварају", рекао је Петров коментаришући медијско извештавање о раду судова.
Говорећи о сету предложених измена правосудних закона које је поднео народни посланик и Председник скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Угљеша Мрдић, Петров је истакао да су ове измене правосудно-организационе, будући да се у начелу не односе на уставно право и да се самим тим не косе са начелима Венецијанске комисије.
Како каже, до проблема са правосудним реформама долази не због нормативних решења, већ због имплементације, а успешну имплементацију спроводе прави људи.
"Чине их људи који су спремни у крајњој линији да жртвују неке своје приватне или сваке друге интересе да би начинили те пионирске кораке. Ми, у ствари, пред Мрдићеве предлоге закона имамо једну ситуацију - ја морам то отворено да кажем - ја нисам сигуран да би се на обичној конференцији сада могли састати, да буду у првом реду, председник Високог савета тужилаштва, председник Високог савета судства, председник Врховног суда, председник Уставног суда и тако даље", рекао је Петров.
Он је оценио да је до, како каже, кварења персоналних односа између људи који оличавају те институције дошло у последњих годину или две дана и истакао као поенту да је важно да се Србија врати дијалогу.
"Мој савет је, и актуелним властима, а мислим да смем као председник Уставног суда да позивам на институционални дијалог: покушајте додатно да разговарате са свима, који можда желе или не желе да разговарају, али ће онда и јавност видети да они то не желе, или да опструирају, па ће и процедурални легитимитет тих предлога бити ојачан", поручио је Петров.
Он је додао да је садржински легитимитет неког законског предлога који се тиче организације правосуђа ипак друго питање и додао да зависи од имплементације.
"Организација правосуђа, тужилаштва је нешто што спада у домен тзв. законодавне целисходности - можда су та решења негде гора или негде боља, али ми морамо да видимо у примени шта је боље шта није, јер ми имамо тај проблем, то нам је менталитетски проблем, ми нешто донесемо и после једне или две год одушевљења креће нагло разочарање, јер смо наишли на прве препреке у примени", закључио је Петров.
Владан Петров је 22. јануара једногласно изабран за председника Уставног суда и ступио је на ту функцију.
Како је раније саопштено из Уставног суда, Петрова је за функцију председника тог суда предложило десет судија уз образложење да је, поред осталог, као судија у току досадашњег трајања мандата исказао високу стручност приликом израде одлука у предметима у којима је био задужен као судија известилац, и то како у области уставних жалби, тако и у области нормативне контроле.
Live
