Челић: Очекујем да академска заједница не ћути на претњу гашењем факултета на КиМ

Доцент Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици Душко Челић, изјавио је да међу професорима и студентима влада "огромна забринутост" у вези са применом тзв. закона о странцима, који ће ступити на снагу 15. марта.

Према овом закону, лица која немају документа издатa од власти у Приштини при уласку на КиМ морају поседовати визу или дозволу боравка и пријавити своју адресу пребивалишта у року од три дана од уласка.

Челић је истакао да је решење потпуна суспензија закона за српске институције на Косову и Метохији, али је додао да је то могуће једино уз већи притисак међународне заједнице на власти у Приштини

"Пре два дана сам се вратио са КиМ. Путовао сам аутобусом и нисам добио никакав памфлет - упутство за примену тог закона о странцима. То није дељено путницима и очигледно да је та прича о 'припремној фази' врло спорна, вероватно је то прича за медије. Људи се не обавештавају о својим правима ни на тај начин", рекао је Челић за РТС.

Основана реда ради: Међународна радна група за помоћ Србима на КиМ због Куртијевих закона

О томе какво је расположење међу професорима, али и студентима Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, објашњава да "влада огромна забринутост" шта ће се десити након 15. марта.

"Заиста је тешко предвидети да ће све проћи са академским ћутањем и у мраку. Очекујем реакцију и управе Универзитета и свих факултета, али и читаве академске заједнице у смислу апела да се престане са гушењем тих институција", сматра Челић.

Указао је да је такође потребно послати апел који ће бити прослеђен на међународне адресе.

"Универзитет је члан Европске асоцијације универзитета и има потпуно легалан статус, а замислите, није правно препознатљив и 'видљив' у Приштини", наглашава доцент Правног факултета.

Он сматра да је погрешно очекивати да би овај проблем могао да се реши кроз формирање Заједнице српских општина, а посебно не по "европском статуту ЗСО" који је представио претходни специјални посредник ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак.

"У том моделу је предвиђено да образовање и здравство практично буду део неке косовске образовне мреже у приватној својини и да их Србија може финансирати. Али опет, оне функционишу у оквиру правног система тзв. Косова што би опет значило релативно брзо гашење или престанак постојања тих институција у овом облику у коме сада постоје", тврди Челић.

Једино решење-суспензија закона

Наглашава да једино решење види у суспензији спорних прописа, али је, упозорава, питање да ли је Приштина спремна на такав уступак српској заједници.

"Тешко је говорити о томе да ли је Приштина уопште спремна да учини било шта осим одлагања до 15. марта. Ако би евентуално и била спремна вероватно би опет нешто тражила за контрауслугу, нешто што је њима са политичког становишта приоритетно. Претпостављам да би решење могло да буде да страни фактор који је јако утицајан у Приштини изврши притисак и да се просто, када је реч о универзитету, школству, здравству... суспендују одредбе такозваног закона о странцима", сматра Челић

Он је подсетио да је реч о закону који су приштинске власти донеле још 2013. године.

"То нам говори да је Приштина очигледно проценила да је сада политички моменат да спроведе у дело тај назовимо закон који је пројектован циљано, да угуши преостала два аутономна института српског народа и српске држава на КиМ: образовање и целокупно здравство", наводи Челић.

Челић  је указао да се то најбоље види по "условима за боравак" на КиМ.

"Немогуће је да студент из централне Србије, а таквих има отприлике једна трећина на Универзитету, добије дозволу за боравак. Немогуће је да професор добије дозволу за боравак јер се као услов тражи да установа у којој ради буде акредитована у такозваном косовском систему. Наше установе, Универзитет у Приштини, школе, здравствене установе су у систему Републике Србије", објашњава Челић.

Челић верује да би евентуална акредитација Универзитата у такозвани косовски систем значила његово гашење.

"Спровођење такве одлуке за циљ има управо то, једно тихо гашење преосталих српских институција. Да подсетим, Приштина је то покушала и кроз укидање платног промета, поште, повременим затварањем административних прелаза. Све су то преживеле ове институције, али бојим се да тзв. закон о странцима неће моћи да преживе", наглашава он.

Приштина се неће држати договора

Челић, који је и заменик председника Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије није оптимиста да ће Приштина испоштовати оно што је пре три дана договорено у Бриселу уз посредовање специјалног изасланика ЕУ Петера Соренсена.

"Приштина мисли да је то једносмерна улица и да све захтеве које има Београд треба да испуни, а обратно, више пута су породице указивале на локације на којима би могли да се налазе посмртни остаци несталих Срба - ништа се није догађало на КиМ. Пре неколико година је чак на волшебан начин изгорела једна од тих локација, у Жиливодама код Обилића", каже Челић.

Нови ниво прогона Срба на Космету: Са физичког, прелазе на институционално малтретирање (ВИДЕО)

Он наводи да слично важи и када је реч о архивској грађи.

"Више хиљада докумената из архива је послато Приштини, а с друге стране тврде да не постоји архива такозване ОВК", прецизира Челић.

Такође нагласио је да не очекује напредак ни након формирања Заједничке комисије у Бриселу.

"Овде је можда било речи о формалном напретку у смислу формирања заједничке комисије за нестала лица. Не знамо ни како ће они одлучивати, да ли на бази консесуза или на други начин, која је улога међународне заједнице, да ли она има права гласа. Видећемо на пролеће да ли ће бити каквог напретка. За сада, и као члан ових удружења и као посматрач, не могу да кажем да сам оптимиста. За мене би било изненађење да се крене напред иако је ово цивилизацијско, а не политичко питање. Ипак, кроз њега се прелама висока политика у смислу статусног питања КиМ", закључује Челић.

Иначе, првобитно одлука о спровођењу закона о странцима је требало да ступи на снагу 15. јануара, али су је власти у Приштини одложиле до 15. марта. Дан касније, тврде - почиње примена.

Српска листа саопштила је да је период до тог рока потребно искористити да се пронађе модел којим би се решило ово питање и грађанима, али и свима који долазе на КиМ да раде или студирају, омогућио нормалан живот, пре свега по питању слободе кретања.