Додик о судбини Сарајевске Хагаде: Доста је злоупотреба

Сарајевска Хагада требало да буде предата Израелу јер је постала средство политичке злоупотребе, изјавио је председник СНСД-а Милорад Додик.

"Током данашњег састанка с председником Израела Исаком Херцогом предложићу да се Сарајевска Хагада, која је постала предмет политичке злоупотребе јеврејске културне баштине, врати у Израел", објавио је Додик на мрежи Икс.

"Хагада није и не сме бити средство политичког обрачуна — она је сведок историје и културе народа који је преживео прогон. Коришћење Хагаде да би се симболички стало против Израела, дубоко вређа оне који знају шта она значи за Јевреје. Намера да се реплика драгоцености тог народа користи да би се финансирала Газа, представља врхунац нетрпељивости према јеврејском народу", додао је Додик.

Вођа највеће политичке странке у Републици Српској тренутно је у Израелу, на конференцији посвећеној борби против антисемитизма.

Чин који је критиковао десио се у августу прошле године, када је Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву објавио да ће новац од посете и продаје публикације о Сарајевској Хагади поклонити Палестини, наводећи "геноцид у Гази".

Против те објаве је протестовао низ јеврејских организација широм света.

БиХ: Новац од Сарајевске Хагаде преусмерили Палестини, па разбеснели Јевреје

Хагада је јеврејска верска књига из које се по традицији чита за Песах. Сарајевска Хагада се састоји од 142 странице пергамента, са златописом на хебрејском и арамејском језику.

Сматра се једном од најстаријих преживелих сефардских хагада. Написана је у Барселони око 1350. године, као поклон младенцима из две имућне сефардске породице. Када је Шпанија протерала Јевреје 1492. године, књигу су понели са собом.

Следећи пут се спомиње у Италији 1609. године, током истраге "јеретичких списа". Потом јој се губи сваки траг до 1894, када је Земаљски музеј у Сарајеву купује за 150 круна од сефарда по имену Јосиф Коен. Музеј је шаље у Беч на рестаурацију, где добија нове корице.

По сарајевском предању, од Немаца ју је током Другог светског рата спасао библиотекар Дервиш Коркут, локални муслиман. 

УНЕСКО је 2017. године уводи у Регистар светског памћења, као "симбол културне разноликости и отпорности".