Образовање и светосавље данас: Колико смо се удаљили од пута Светог Саве (ВИДЕО)

Ученици основних и средњих школа данас немају наставу, већ се у школама организују приредбе и разни културни програми, како би се обележила школска слава Савиндан у знак сећања на Светог Саву, српског просветитеља и првог српског архиепископа, утемељивача српске цркве, државе и школства.

При крају обнова Хиландара после пожара: Остали још ситни радови, држава наставља да помаже

И док славимо аутокефалност, школство је данас у Србији заробљено у туђим образовним моделима. Млади губе везу са књижевношћу и критичким мишљењем. Светосавске вредности – знање, морал, отпорност, и служба заједници постале су реторика прославе, а не и жива пракса у школским клупама.  

Милош Милићевић, наставник историје у Деветој београдској гимназији каже за РТ Балкан да смо се удаљили од Савиног просветитељства и да оно данас има ново значење.

"Просветитељство је добило ново значење у новом веку. За Светог Саву просветитељство је лични однос са Христом. То је био концепт хришћанског образовања. Данас то није тако, већ смо просвећени у доситејевском смислу. То значи да смо просвећени у идеалима западноевропског просветитељства. То је рационално знање, које се мери са становишта корисности", појашњава Милићевић.

Сматра да је данас у кризи смисао образовања. Да је у време Светог Саве смисао образовања био да "човек постане богочовек", док данашње друштво нема одговор шта је циљ образовања.

"Данас долазимо до тога да тржиште обликује циљеве образовања, што никада до сада није било. Треба јасно разликовати образовање и обуку. Можда је легитимно да се каже 'образовање треба да служи тржишту рада и да школа треба да производи кадрове за тржиште рада'. Међутим, тиме би се изневерили оно што је било образовање вековима, од антике до данас. Сама реч образовање настала је од старословенске речи 'образ', што значи лик. Циљ образовање је постати неко, а не да знаш да радиш нешто", рекао је он.

Додао је да ми данас сведочимо борби образовања и едукације. Говорећи о новим технологијама он је рекао да уколико желите да уништите неки образовни систем довољно је да деци дате таблете или рачунаре у руке.

"Даље од екрана, ближе себи. Образовање је повратак себи", истиче Милићевић. 

Све се чешће говори да због савремених технологија деца не могу да одрже фокус, те се у јавности провлачи идеја о скраћењу часова са 45 на 30 минута.

Патријарх Порфирије: Неопходно је да волимо своја огњишта и да знамо своје корене

"Ми не смемо да се помиримо са тим да деца имају дифузну пажњу и да не могу да се фокусирају. Како ћете онда  прочитати књигу која има више од 40 страна. Међутим, не мислим да је скраћење часова највећи проблем. Много већи проблем је најава доласка страних универзитета и увођења конкуренције у високо образовање, што је питање колонијалног статуса наше земље. Видим то као угрожавање националних интереса. Највећи капитал овог народа, а не државе, је Универзитет у Београду. Ако доведете приватне универзитете они имају тржишну логику. Тржишна логика је против образовања, јер оно није јавно доступно. Онда не може било ко из сиромашних делова Србије да дође и слуша најбоље професоре, већ само елита. Не видим у ком смислу то може бити у интересу грађана", рекао је он.

Прослава Савиндана

Свети Сава je преминуо 27. јануара 1236. пре 790 година. Смрт га је затекла приликом повратка у Србију, 14. односно по новом календару 27. јануара 1236. у Трнову, ондашњој престоници Бугарске. Растко, у монаштву Сава, рођен је око 1175, као најмлађе дете, трећи син, Ане и Стефана Немање родоначелника династије Немањић.

Kраљ Владислав пренеће потом његове земне остатке, који су постали предмет култа већ у Трнову, у Милешеву, Владисављеву задужбину, где ће се налазити до краја 16. века. Мошти Светог Саве, предмет општег уважавања не само православних Срба, него и римокатолика и муслимана Турци су спалили априла 1594. на Врачару надомак Београда.

Први писани траг о школској прослави Савиндана датира из 1734. године када је обележен у Сремским Kарловцима, а кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године. Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на Универзитет.

Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму, прослављање празника настављено је 1989. године.

Празнична песма за Савиндан је Химна светом Сави која је, како се претпоставља, настала крајем 18. века или у периоду од 1804. до 1817. године. Светосавска химна је прва српска химна новог века, али оригиналан рукопис химне није сачуван, него само препис из 1832. године због чега аутор није познат.

У оквиру прославе празника Светог Саве СПЦ је у Храму Светог Саве на Врачару организовала Светосавске дане који су почели 22. јануара и трајаће до 31. јануара. Током Светосавских дана биће реализован низ садржаја намењених различитим узрастима и интересовањима верног народа као што су духовна и богословска предавања посвећена личности и делу Светог Саве, као и актуелним темама хришћанског живота, изложба "Храм Светог Саве - од идеје до куполе" о току изградње заветног храма српског народа, промоција "Зборник радова поводом 850 година од рођења Светог Саве" и Светосавска академија као централни и свечани догађај празничне прославе.

У крипти Храма Светог Саве у Београду је синоћ у оквиру Светосавских дана одржана свечана академија на којој је патријарх српски Порфирије позвао вернике на уважавање свих људи, чак и када су другачији и другачије размишљају и том приликом подсетио да је претходне године обележен 850. рођендан Светог Саве.

Одувек и заувек: Од живота Светог Саве до Храма Светог Саве – Русија била уз Србе (ВИДЕО)

Дан Светог Саве посебно се обележава у храмовима који су му у славу подигнути од Ванкувера до Новог Зеланда, а Свети Сава је и ктиторска слава манастира Хиландар на Светој гори. Свети Сава је написао да не гради Хиландар себе ради, већ због свога народа.

Успомену на Светог Саву чува и Манастир Свете Kатарине у Египту, подигнут на светом месту на Синајској гори, који се према речима оца Јустина може похвалити непрекидном историјом дугом 1.700 година уз непроцењиве вредности, осим сећања на боравак Светог Саве чува и најстарији сачувани псалтир на старословенском - српски псалтир.