Председник координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Александар Мартиновић изјавио је данас да Србија остаје отворена за дијалог са свим релевантним представницима албанске националне мањине.
Он је набројао све што је урађено за албанску националну мањину и демантовао све чешће иступе народног посланика Шаипа Камберија о положају албанске мањине у тзв. "Прешевској долини".
Указао је да Албанци у Србији уживају права гарантована Уставом и законима, укључујући право на образовање на матерњем језику, службену употребу језика и писма, информисање, као и политичко учешће на локалном и националном нивоу.
Осврнуо се и на питање, такозване "пасивизације адреса" и рекао да се то питање често у јавности погрешно тумачи.
"Реч је о административном поступку који се спроводи искључиво у складу са Законом о пребивалишту и боравишту грађана и у надлежности је Министарства унутрашњих послова, уз јединствену примену на целој територији Србије, без селективности по националној или територијалној основи", рекао је Мартиновић, а наводи се у саопштењу.
Додао је да је у сваком појединачном случају обезбеђена могућност правне заштите кроз редовне институције система.
Говорећи о образовању припадника албанске националне мањине у Србији, он је рекао да је образовање организовано на свим нивоима, од предшколског до високошколског.
"Имајући у виду изражене потребе албанске националне заједнице, Министарство просвете ангажовало је наставника, односно стручног сарадника - спољњег саветника за албански језик у Школској управи Лесковац", нагласио је он.
Истовремено, указао је да се у актуелном Kаталогу уџбеника на језицима националних мањина за предшколске установе, основне и средње школе за школску 2025/2026. годину налази 50 уџбеника за предмет Српски као нематерњи језик, као и 78 уџбеничких јединица за ученике који наставу похађају на албанском језику.
"Наставницима су додатно доступни бесплатни приручници Завода за унапређивање образовања и васпитања, као помоћно наставно средство у остваривању образовних исхода", рекао је Мартиновић.
Додао је да је на молбу декана Економског факултета у Суботици, Служба обезбедила превођење уџбеника "Стратегијски менаџмент", "Основи аграрне економије", "Основи статистичке анализе" и "Менаџмент квалитета" на албански језик.
"Претходни председник Националног савета албанске националне мањине, Невзад Лутфиу, одржао је више састанака са директором Службе Kоординационог тела, током којих су постигнута конкретна решења по појединим питањима од значаја за локалну заједницу", казао је Мартиновић.
Указао је и да је на седници одржаној 25. јануара 2024. године, Влада Србије донела Закључак о реновирању Основне школе "Сами Фрашери" у селу Лучане, општина Бујановац, за шта су опредељена средства у износу од 90 милиона динара.
"Такође, након више састанака представника Националног савета албанске националне мањине, општине Бујановац, Предшколске установе 'Наша радост' из Бујановца и Школске управе Лесковац, постигнут је договор о отварању две вртићке групе за децу албанске националности, једне јаслене и једне за децу узраста од три до пет година", навео је Мартиновић.
Мартиновић је истакао да су у оквиру буџету Службе Kоординационог тела за 2025. годину била опредељена средства у износу од 800.000 динара за финансирање пројекта Националног савета албанске националне мањине, који се односио на издавање часописа "Национали", нагласивши да није дошло до закључења уговора, као и да су средства враћена у буџет.
Национални савет албанске националне мањине организовао је током 2024. године протесте у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи, на којима су изнети захтеви који се односе на питања пасивизације пребивалишта, признавања диплома, обезбеђивања уџбеника на албанском језику за средњошколце, веће заступљености припадника албанске националне мањине у државним институцијама и јавним предузећима, као и већу пажњу међународне заједнице.
Лидер Албанаца посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери отишао је корак даље те је заједно са својим посланичким клубом, поднео Предлог закона о заштити и слободама националних мањина, којим тражи да се подручја где живе Албанци дефинишу као административне целине, чиме се додатно поткопава територијални интегритет Србије.