Након године блокаде школа и факултета, која је најпре почела као штрајк уз часове од 30 минута, да би се претворила у потпуну обуставу наставе, српска просвета нашла се у новој врсти проблема – расправи о могућности скраћења часова.
Изјава министра просвете Дејана Вука Станковића да се разматра скраћење часова у школи са 45 на 30 минута довела је до реакције просветних синдиката који се противе овој идеји.
Према речима министра, код деце постоји феномен "дифузне пажње", због чега не могу да буду концентрисана 45 минута.
Како је рекао, о томе се у министарству "гласно размишља".
Представници синдиката имају потпуно другачији став, сматрају да је реч о "непромишљеној, стручно неутемељеној и правно проблематичној мери".
Премијер Ђуро Мацут сматра да је реформа образовања неизбежна и да је постојећи систем преоптерећен. Наводи да евентуално скраћивање часова мора бити засновано на стручној расправи и прилагођавању наставних програма.
"Не можемо да живимо у првој половини 21. века са програмима из друге половине 20. века. Преобимни су програми. Морамо то да прилагодимо данашњем тренутку. А морамо да проценимо и какво је утврђивање градива. Сви иду на приватне часове. Ако ћемо краћи час, морамо да имамо консолидацију програма. Мора да постоји припрема за то", оценио је Мацут за РТС.
Унија синдиката просветних радника Србије саопштила је данас да су забринути због најаве скраћења часа, јер сматрамо да је реч о непромишљеној, стручно неутемељеној и правно проблематичној мери која може произвести дугорочне негативне последице по квалитет образовања.
"Подсећамо да се, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, настава мора организовати у складу са утврђеним наставним плановима и програмима, уз поштовање педагошких стандарда и образовних исхода. Скраћивање наставног часа без претходне измене планова и програма, без јасно дефинисаних циљева и без анализе последица, представља директно нарушавање логике система и доводи у питање остваривање прописаних исхода учења", наводи се у саопштењу.
Истичу да се суштински проблеми образовног система не могу решавати административним скраћивањем времена рада са ученицима, док наставни садржаји остају преобимни, а одељења преоптерећена великим бројем ученика.
"У таквим условима, скраћивање часа неминовно води ка површном усвајању знања, повећању притиска на наставнике и додатном урушавању педагошког процеса", наводе.
Упозоравају да се оваквим мерама одговорност за системске пропусте преноси на школе и наставнике, који су дужни да у краћем времену остваре исте наставне циљеве, без икаквог нормативног или материјалног основа за такво оптерећење.
"Сматрамо да је једини одговоран пут ка унапређењу наставе свеобухватна реформа наставних планова и програма, усклађивање наставних садржаја са реалним временским оквирима, као и смањење броја ученика у одељењима у складу са педагошким и здравственим стандардима. Без тих предуслова, скраћивање часова остаје формална мера која не решава, већ продубљује постојеће проблеме", наводе.
Траже од Министарства просвете да отвори дијалог са репрезентативним синдикатима и стручном јавношћу.