Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне сета правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.
Усвојени су Закон о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закон о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и Предлог закона о измени Закона о судијама.
Ове новине доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново...
Мрдић је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, враћању отетог правосуђа држави и народу. Део опозиције је упозоравао да је у питању удар на независно судство.
Током расправе водила се и полемика о томе да није било јавне расправе о законима. Критике на рачун закона стигле су и од Брисела.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да садржајно закони нису спорни, али да је требало да се иде на јавну расправу.
Мање надлежности за Доловац
Новим актима предвиђено је враћање института упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва.
Врховном јавном тужиоцу (Загорка Доловац) се одузима дискреционо право одлучивања о упућивању, тако што ће одлуку о томе убудуће доносити Високи савет тужилаштва. Предвиђа се да јавни тужилац може из оправданих разлога и уз своју писану сагласност бити привремено упућен у друго јавно тужилаштво истог, непосредно вишег или непосредно нижег степена најдуже на три године, као и да може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво. Јавни тужилац вишег или апелационог јавног тужилаштва може, уз своју писану сагласност, бити привремено упућен у јавно тужилаштво посебне надлежности на три године и може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво, пише у закону.
Врховни јавни тужилац остаје и без дискреционог овлашћења према којем одлучује ко ће бити на челу Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Изменама Закона о судијама враћа се могућност да председник суда може да буде биран на још један мандат од пет година.
Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, предвиђа се оснивање Четвртог основног суда у Београду, који ће преузети део надлежности садашњег Трећег основног суда у Београду, који је сада затрпан предметима.
Трећем основном суду у Београду остаје надлежност над територијом градских општина Сурчин и Земун, док ће Четврти основни суд у Београду бити надлежан за територију градске општине Нови Београд.
Изабрана Комисија за ревизију бирачког списка
Посланици су изабрали чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.
Чланови Комисије су Срђан Смиљанић, Младен Младеновић, Владимир Пудар, Горан Вујичић, Бојана Вранеш, Небојша Спасојевић, Огњен Рашић, Ана Гођевац, Емилија Орестијевић, Вујо Илић. Заменици чланова су Владимир Димитријевић, Зоран Милитаров, Никола Радоњић, Бела Буташ, Зоран Диздаревић, Дејан Стевановић, Здравко Јанковић, Марко Димић, Иво Чоловић, Владимир Ерцег.
Комисија је изабрана у склопу промене изборних аката по препорукама ОДИХР-а.