Србија и Балкан
Избори у Србији: Лицитира се датумима, а шта кажу закони и процедуре
Избори су најављени за крај године. Када би могли бити расписани и који су све месеци за гласање у игри
Сви се на политичкој сцени – од студената до странака, спремају за изборе, иако се прецизан датум још не зна.
Изборни календар, према најави председника Александра Вучића, предвиђа највероватније спојене председничке и парламентарне изборе за крај године, између "октобра и децембра". Уз њих ће вероватни и локални у појединим градовима.
Но, кад год буду били, морају се поштовати законски рокови и процедуре везане за расписивање избора. Прописи кажу да од расписивања избора за републички и локалне парламенте, па до дана за гласање, не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана. У случају председничких избора, најкраћи рок за кампању је 30 дана, а она најдуже може трајати 60 дана.
Држећи се ових правила, у случају спајања парламентарних избора, значи да од њихових расписивања до гласања мора проћи најмање 45 дана. У случају да се иде на кампању која ће трајати оволико, грубом рачуницом и у зависности од тога која недеља ће бити изабрана за гласање, долази се до тога да, ако избори буду у октобру, они морају бити расписани у августу или почетком септембра. Ако буду у новембру, расписивање би било у септембру или почетком октобра, а ако се буде гласало у децембру онда се "гонг" за почетак кампање може очекивати у октобру или почетком новембра. У случају да дође до неке промене и убрза се расписивање избора у наредна два месеца, на биралишта би се могло и у мају.
Избори за народне посланике Народне скупштине одржавају се сваке четири године, колико, према Уставу Републике Србије, траје мандат једног сазива. Могућ је и ванредни излазак на биралишта и у том случају парламент бива распуштен указом председника Републике у случајевима одређеним Уставом.
Председник је дужан да распусти посланички сазив уколико републичка скупштина не изабере нову Владу Србије, што сада неће бити случај, али и уколико распуштање, уз образложење, предложи Влада Србије, што ће највероватнији бити и сценарио који води до ванредног гласања. Уколико се расписују ванредни избори, председник Републике их расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине.
Тренутни сазив парламента конституисан је 6. фебруара 2024. године и, како сада ствари стоје, јасно је да неће изгурати цео мандат као и већина њихових претходника. Последњи избори за посланике одржани су у децембру 2023. године, били су 14. по реду од почетка деведесетих, а чак 10. ванредни.
Према Закону о избору председника Републике, редовни избори одржавају се на сваких пет година, али су могући и ванредни, који се спроводе када је први човек државе спречен да обавља дужност или када мандат престане пре истека времена на које је изабран, што се дешава подношењем оставке или доношењем одлуке Народне скупштине о његовом разрешењу.
Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине.
Председник Вучић положио је заклетву пред посланицима 31. маја 2022. године када је званично почео други мандат. У случају редовних избора они морају бити расписани 90 дана пре истека мандата што значи да би гласање по реду вожње требало да буде на пролеће 2027. године. У случају да се ванредни избори крајем 2026. године, скраћење мандата не би било велико. Председник би у случају ванредних избора поднео оставку, али би свакако остао у мандату до избора новог.
У изборним комбинаторикама најмање се помиње Београд. Скупштина главног града конституисана је 21. јуна 2024. године и редован мандат јој траје четири године.
Док се спекулише датумима, кампања је увелико почела. Студенти су изнели прва два начела са којима ће ићи пред бираче – лустрација и имовина политичара. Скупљају и потписе грађана за расписивање избора, што је уједно и стварање неке врсте базе "сигурних гласова". Странке власти збијају редове, а председник је на недавно одржаној посебној седници Владе Србије указао на мане одређених министара и позвао све да буду вреднији.
Председник Владе Србије Ђуро Мацут изјавио је да министри и директори јавних предузећа морају да буду оперативнији и да буду више на терену и навео да јевреме да се размишља и о реконструкцији владе, можда већ на пролеће.
И опозиција покушава да пронађе позиције које би им донеле резултат.
Истраживања јавног мњења која се представљају у јавности су све ређа. Последња су се појавила на јесен прошле године. Појединачно, СНС је тада био на око 48 одсто, хипотетичка студентска листа на око 8 процената, Социјалистичка партија Србије 6,9, Странка слободе и правде 4,3, Народни покрет Србије 4,1, "Ми снага народа - др Бранимир Несторовић" 4,1, "Крени-промени - Саво Манојловић" 3,7 процената. Но, и истраживачи јавног мњења истичу да истраживања сада нису у потпуности прецизна, јер се не зна ко ће бити на студентској листи.
Тек када се открију све карте, ко ће са којим именима на изборе и ко ће бити кандидати за председника, али и премијера, моћи ће да се праве поуздане процене.
Live
