Одмазда за Хагаду? Сарајево тражи Повељу Кулина бана од Русије

Иницијатива Дениса Звиздића долази свега пар дана након што је делегација Републике Српске предложила да се Сарајевска Хагада врати у Израел

Заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић затражио је од надлежних власти у Сарајеву да покрену преговоре са Русијом о враћању Повеље Кулина бана.

Повеља о пријатељству и трговини са Дубровником је темељни документ босанске државности и део неотуђивог културног наслеђа БиХ, изјавио је Звиздић, члан владајуће странке "Народ и правда".

Њен повратак у Босну и Херцеговину био био "чин културне реституције" али и "снажна порука поштовања историјске истине, међународног права и државног достојанства" БиХ, рекао је Звиздић.

Он је покренуо посланичку иницијативу да Министарство цивилних послова БиХ покрене званичну процедуру за враћање Повеље, која се налази у Русији.

Звиздићев предлог долази свега пар дана након што су председник СНСД Милорад Додик и делегација Републике Српске предложили да се Сарајевска Хагада врати у Израел, како би се спречиле њене даље политичке злоупотребе.

Хагада настала око 1350. године је дошла у посед Земаљског музеја БиХ крајем 19. века, а сматра се једним од најстаријих преживелих традиционалних књига сефардских Јевреја. Прошле године је музеј изазвао протесте јеврејских организација широм света када најавио да ће сав приход повезан са хагадом поклонити Палестинцима.

Повеља Кулина бана написана је у августу 1189. и представља најстарији сачувани дипломатски документ из средњевековне Босне, у којем се Дубровник по први пут помиње словенским именом.

Дубровачки архив је чувао преписе оригиналног документа до средине 19. века, када је послао по примерак у Србију, Русију и Аустро-Угарску. Примерак из Беча је 1947. враћен у Дубровник, а примерак који се до данас чува у Санкт Петербургу сматра се најстаријим од свих преписа.

Муслимански политичари у Сарајеву упорно покушавају да оспоре српски карактер средњевековне босанске државе, почев од присвајања грба династије Котроманић са љиљанима почетком деведесетих. Стефана Томашевића, последњег краља Босне и деспота Србије, погубили су Турци 1463. године.