Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да изгласавање правосудних закона у Скупштини Србије, а којима се, како она тврди, ограничава независност правосуђа, представља озбиљан корак уназад на европском путу Србије.
"Гласање Скупштине Србије за ограничавање независности правосуђа је озбиљан корак уназад на путу Србије ка Европској унији. У време великог напретка ка проширењу, када Црна Гора и Албанија брзо напредују, Србија ризикује да крене супротним смером. То није оно што желимо", написала је Марта Кос на Иксу.
Посланици Скупштине Србије усвојили су иначе данас измене и допуне пет правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.
Усвојени су Закон о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закон о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и Предлог закона о измени Закона о судијама.
Ове новине доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново...
Мрдић је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, враћању отетог правосуђа држави и народу, док је део опозиције упозоравао да је у питању удар на независно судство. Критике на рачун закона стигле су и од Брисела.
ЕК: Усвојени закони супротни ранијим реформама
Европска комисија оценила је да измене правосудних закона у Србији подривају независност правосуђа и аутономију тужилаштва, упозоривши да представљају озбиљан корак уназад на путу Србије ка чланству у ЕУ и позвала власти да хитно преиспитају усвојене измене.
"Данашње усвајање измена кључних правосудних закона у Народној скупштини Србије представља озбиљан корак уназад на путу Србије ка чланству у Европској унији. Тиме се подрива независност правосуђа, као и аутономија и функционисање тужилаштва", навео је портпарол Европске комисије Гијом Мерсије.
Он је додао да су измене закона "припремљене и усвојене у журном и нетранспарентном поступку, без јавне расправе".
"Недавно усвојени закони супротни су ранијим реформама Србије и њеним претходним обавезама да ојача независност правосуђа и аутономију тужилаштва", истакао је Мерсије.
Из Европске комисије упутили су позив властима Србије да поново размотре усвојене измене.
"Позивамо на хитно преиспитивање усвојених измена како би се отклониле наше забринутости. Тај процес мора бити транспарентан и инклузиван, уз консултације са свим релевантним актерима, укључујући Европску комисију и Венецијанску комисију", навели су у Бриселу.
Шта смета ЕУ?
Новим актима предвиђено је враћање института упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва.
Врховном јавном тужиоцу (Загорка Доловац) се одузима дискреционо право одлучивања о упућивању, тако што ће одлуку о томе убудуће доносити Високи савет тужилаштва. Предвиђа се да јавни тужилац може из оправданих разлога и уз своју писану сагласност бити привремено упућен у друго јавно тужилаштво истог, непосредно вишег или непосредно нижег степена најдуже на три године, као и да може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво. Јавни тужилац вишег или апелационог јавног тужилаштва може, уз своју писану сагласност, бити привремено упућен у јавно тужилаштво посебне надлежности на три године и може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво, пише у закону.
Врховни јавни тужилац остаје и без дискреционог овлашћења према којем одлучује ко ће бити на челу Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Изменама Закона о судијама враћа се могућност да председник суда може да буде биран на још један мандат од пет година.
Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, предвиђа се оснивање Четвртог основног суда у Београду, који ће преузети део надлежности садашњег Трећег основног суда у Београду, који је сада затрпан предметима.
Трећем основном суду у Београду остаје надлежност над територијом градских општина Сурчин и Земун, док ће Четврти основни суд у Београду бити надлежан за територију градске општине Нови Београд.