Спајић: Скупштина је место за причу о српском језику, али нема простора за уцене

Место за покретање иницијативе о српском језику и њено разматрање јесте Скупштина Црне Горе, уз укључивање свих заинтересованих актера – не само парламентарних, већ и друштвених, стручних и академских чинилаца, поручио је премијер Црне Горе Милојко Спајић. 

Кнежевић: Црна Гора Хрватима даје и што не траже, а Србима ни оно што им припада

Он је додао да "гарантује да уцењивачки модел сарадње неће бити дозвољен ниједној политичкој структури у актуелној већини, а о виталном интересима Црне Горе ће се одлучивати искључиво у Црној Гори".

Претходно је Демократска народна партија Милана Кнежевића изнела захтеве да се иницирају уставне промене о нормирању српског језика као службеног, као и измене и допуне закона о држављанству како би црногорски држављани имали право и на српско држављанство. Такође, траже и промену акта о државним симболима како би тробојка била нормирана као народна застава, као и да Влада Црне Горе прихвати став грађана Зете на референдуму да не желе да се у селу Ботун гради постројење за пречишћавање отпадних вода. 

"Потпуно је разумљива легитимна тежња најзаступљеније језичке заједнице у Црној Гори да се покрене питање статуса српског језика. Иако је европски пут приоритет изнад свих осталих, све значајне теме заслужује пуну пажњу и одговоран приступ. Управо такав приступ предвиђен је Барометром 26, око којег су се сагласиле све парламентарне странке у Црној Гори", навео је премијер.

С друге стране, како је навео, питање изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну представља цивилизацијско и еколошко питање и не треба га доводити у везу са културно-идентитетским темама.

"Влада је дала јасне и прецизне гаранције које штите сваког грађанина Ботуна и целе Зете, што додатно потврђује одрживост овог пројекта. Реч је о само једном од 32 постројења која планирамо да изградимо до краја 2035. године како бисмо испунили еколошке стандарде који подразумијевају чланство у Европској унији", навео је премијер.